MACY GRAY
Big
Diskografski povratak nekada omiljene američke soul/rnb pevačice u ostatku sveta ne uspeva u svojoj primarnoj ambiciji: produženom boravku na visokim mestima top lista. Naročiti paradoks, ali i uzrok, leže u činjenici da je izdavačka kuća Geffen za tu priliku unajmila „najbolje od najskupljeg“: produkciju potpisuju Will.I.Am i Justin Timberlake, obojica i gostuju na albumu, a dodatno su pomogli Fergie, Natalie Cole i Nas
Svojom pojavom na sceni,
Macy Gray uspela je da popuni veliku prazninu u afroameričkoj muzici. Njen raspuknuti glas i svojevrsni šarm našao se tačno na pola puta između podivljalih gangsterki i zašećerenih pevačica, koje su preplavili tržište crnog mainstreama te 1999. godine.
U takvoj konstelaciji, osam miliona širom sveta prodatih kopija njenog debija On How Life Is nije iznenađenje: u moru „savršenosti“ i izveštačenosti, sve što je publici bilo potrebno bila je ljudskost koja se jasno očitovala u njenom glasu.
Od tada, Macy kao da nije izdržala teret slave te su joj sledeća dva albuma bila osetno slabija, tržišno i kreativno. Jednostavno, ona je u tim situacijama podlegla kompromisima koje joj je nametalo tržište i na taj način činila sebi medveđu uslugu. Sa silaznom putanjom njene muzičke ponude rasla je i njena „društvena svest“ koja nije uspevala da se izdigne iznad parolašenja, inače vrlo svojstvenog američkim umetnicima (ali i ne samo njima, setimo se Bona).
Stoga je Big skroz u znaku svog imena: njegov glavni cilj je veliki povratak na veliku scenu velike Macy. U tu svrhu, kao glavni producent angažovan je veliki Will.I.Am, koji nemilice arči komercijalni uspeh svoje grupe – velikih Blackeyed Peas. Pripomogli su i velika Fergie, veliki Nas i najveći Justin Timberlake, svi ujedinjeni u misiji aktuelizacije i modernizacije izraza Macy Gray.
To je sa pomenutim golemim Justinom najbolje sprovedeno u komadu Get out, pažljivo skockanom za podijum klubova, mada bi uspeh mogla da doživi i Treat me like your money sa velikim Will.I.Amom čiji bi prepev bilo vrlo interesantno čuti u izvedbi neke od zvezdi Granda. Ili je možda bolja ideja da velika Macy obradi Crno i zlatno?
Macy ponavlja grešku s ranijih albuma: produkcija je preambiciozna i njena glomaznost nikako ne odgovara njenom senzibilitetu. Album, iako je u njega očigledno uloženo dosta vremena i sredstava, zvuči ravno i odrađeno, bez ulaganja jačih emocija kao pop proizvod koji je super zapakovan ali ničemu ne služi.
Primerno mediokritetski, sve je rađeno po šablonu: red laid-back soula, red i funka, katkad provučeni i kroz orijentalni i kroz house filter, tu-i-tamo neki hip hop detalj ili rock začin, savršene vokalne harmonije, bogata orkestracija, besprekorna instrumentalna egzekucija i tipičan američki bućkuriš bez ukusa kao finalni proizvod.
Slično je i u tekstualnom delu: mnogo ljubavi, na vrh noža teškog života i previše „socijalne svesti“ i osetljivosti za „probleme u svetu“. Uostalom, u booku, inače prepunom fenomenalnih slika, Macy nas poziva da glasamo za Baraka Obamu na predsedničkim izborima 2008. Nema sumnje da je to rešenje.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.