Za najseksipilnije ljude na svetu

Mesto: Beogradska arena, Beograd
Vreme: Nedelja, 24. maj 2009.
Organizacija: Beogradska arena

Mnogo je konkurentkinja za titulu vodeće dive nu-soula, ali u svakoj proceni pobednica je uvek ista. Naime, Erykah Badu previše naginje eksperimentu, Jill Scott zahtevnijem jazz izrazu, Angie Stone je isuviše slaba na saharinski pop ugođaj, Ursula Rucker bi nekako radije na pozorišnu binu, Beady Belle komponuju li komponuju... Matematika je jasna: kraljica nu-soula je Macy Gray.

Najava njenog beogradskog koncerta bila je povod za radovanje, ali i strepnju. Lady Gray od početka karijere brižno neguje reputaciju neprevidivog i ekscesnog mrguda, a talas koncertnih otkazivanja ovih dana se nastavio. Takođe, Macy Gray je već nekoliko puta odložila izlazak novog albuma, a to nikad ne sluti na dobro.

Ipak, došla je nedelja, i razlozi za brigu su otpadali jedan po jedan. Oko 3.000 posetilaca (kažu da je Macy Gray tu brojku sama nametnula kao krajnji limit) kojima je, barem na planu oblačenja i ponašanja, bilo teško odrediti zajednički imenitelj (u rasponu od seniora, preko alter-studentarije, menadžerske elite do vesele beogradskemladeži) ubijalo je vreme šetkajući Arenom.

Nastup je počeo sa pola sata zakašnjenja. Prve sekunde prve numere donele su ovacije za, malo je reći punačke pomoćne vokale, zanosne, razigrane i spremne za zavođenje. Diva stupa na scenu u damskoj večernjoj haljini, oslanja se na lažnim dijamantima optočen stalak za mikrofon, prateći bend u mod kreacijama, i peva Ghetto Love sa takvim gruvom kao da je vrhunac koncerta.

Već izbor naredne, jednako energične Sex-o-Matic Venus Freak, ukazao je na nešto čudniju dramaturgiju nastupa. Uoči filspektorovske When I See You Macy Gray počinje da komunicira sa publikom, uspostavivši prvu dijagnozu – čula je i sama utvrdila da u Srbiji žive najsekspilniji ljudi na svetu i da zato svi u sali moraju da zaplešu.

Rečeno - urađeno. Mada je svima bilo jasno da će plesni deo pasti na pleća pratećih vokala, gotovo svi su stali na noge i krenuli za kraljicom. Čime je inače nepopotrebno komplikovana organizacija sedenja u zlatnom parteru potpuno izgubila smisao.

Malo zahvaljivanja u Glad You’re Here, a potom i udarne stavke njenog repertoara – Why Didn’t You Call Me?, Do Something, malo oktanskog raeggea uz I’ve Committed Murder, da bi usledilo predah za veći deo pratećeg benda i razmenu nežnosti sa publikom uz kolopet setno sporovoznijih One For Me, Sweet, Sweet Baby i Boo. Uz histeričnu Relating to a Psychopath i It Ain’t Money kucnuo je čas za povratak u vode brzoritamskog ludila.

Usledio je zaokret uz Demons (igrariju Fatboy Slima na razvalinama I Can’t Write Left-Handed antiratnog jauka Billa Withersa), ovaj put uparađenog sa malo Hare Krishna zvukova. Jedna duhovnost ne potire drugu i drugačiju, zar ne? Nakon nje, u velikoj meri doslovna obrada Radiheadovog debija Creep, koju je Macy najavila kao "pesmu koju bi trebalo da pevaju svi koji vole Srbiju“. Možda jezička trapavost, nemušta duhovitost, možda i viši koncept, ali svakako zabavna crtica.

Iz postmodernog očaja usledio je skok pravo u virove paklenog diska – Sexual Revolution uz odmorišta kraj klasika žanra If You Think I’m Sexy Rodda Stewarta i Groove is in the Heart Deee-Lite. A za kraj na tragu burleske raskošno izvođenje ne toliko izrubovane Oblivion.

Bis koji su svi očekivali i na koji su i izvođači računali nakon podužeg uvoda doneo je, naravno, najsjajniji dragulj u dosadašnjoj karijeri I Try, garniran sa malo Marleya, i Everybody sa poslednjeg izdanja Macy Gray. Dva školska časa je Macy Gray očaravala prisutne sa svoje soul katedre, ujedinivši u svom nastupu najbolje iz repertoara pop nasleđa i svog temperamenta.

A dobili smo i zvaničnu šaru – „the sexiest people in the whole wide world“. Puna kapa, i to istaknuta na vrhu neobične frizure Macy Gray.

Povezano:

• Big, recenzija albuma (2007)