Crveni vrag je sinoć bio nezaustavljiv u svojim nestašlucima
Mesto: Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad
Vreme: Nedelja, 11. jul 2010.
Organizacija: Exitfest
Pevač Mike Patton, klavijaturista Roddy Bottum, basista Billy Gould, bubnjar Mike Bordin i gitarista Jon Hudson, odgledali su u bekstejdžu do kraja finalnu utakmicu Svetskog prvensta u fudbalu u Južnoj Africi, i tek onda izašli pred nestrpljivu publiku poslednje večeri Exita 2010. Faith No More su izronili iz mraka lagano, odmotavajući uvodne taktove soul slatkiša Reunited.
Pesmu je krajem 70-ih izvodio duo Peaches i Herb, a sinoć na Main stageu Petrovaradinske tvrđave imitirali su ih Patton i Bottum, sređeni k’o da će na kakvu mafijašku svadbu. Patton je bio sav u crvenom, oslonjen na fino izrezbaren štap. Nije se stiglo ni do drugog refrena, a pevač je već poželeo da štapom ošine obližnjeg kamermana.
Da Patton (42) još uvek dobro peva bilo je jasno već u From Out Of Nowhere. I još uvek “onako” drži mikrofon. A onda nas je počastio sa: "Hello, Yugoslavia!" Publika je počela da se smeje, nedovoljno glasno da bi je čuo čovek koji je prethodnih godina predvodio bendove Mr. Bungle, Fantomas i Tomahawk. Džakovi ne-slušljive muzike ostali su iza ovih projekata, da bi se Patton prošle godine vratio u američko hevimetal-fank-hiphop-progresiv-rok jato.
Prvi taktovi pesme Evidence, za sve 'ladies in da house', doneli su sinoć bendu prve glasnije ovacije i aplauz. Veći deo tog, nekad velikog MTV hita Patton je otpevao na španskom, što se publici naravno nije svidelo (pogotovo ekipi iz Holandije). Zatim su stigli mnogo žešći brojevi, Surprise! You’re Dead! i Be Aggressive. Patton ih je otpevao kružeći središnjim delom bine kao kakav nervozni tigar u kavezu. Na kraju je dobacio nešto u stilu: "Serbia wins... as usual". Četiri dana raznim festivalskim uzbuđenjima mrcvarena publika ga nije konstatovala.
Nakon još dva rasturačka komada, Last Cup Of Sorrow i Cuckoo For Caca, majstor ironije kratko je najavio: "Jesus, finally... song Easy!" Naravno da to nije rekao tek tako, već duboko svestan da ogroman auditorijum šarenog festivala kakav je Exit priželjkuje uglavnom hitičnije sadržaje. I nije bio u krivu, jer publika se u trenutku raspilavila: momci/muževi prigrlili su svoje dragane, a oni usamljeni dohvatili su telefone i krenuli da kompletan prizor prenose željenim osobama s druge strane mobilnog signala.
Poslednju strofu Patton je otpevao s ružom među zubima, da bi je zatim teatralno bacio u masu. Sledeća pesma, veliki hit iz 1997. Ashes To Ashes, zvučala je još bolje, dok je grandž klasik Midlife Crisis u svom središnjem delu imao kratak instrumentalni pasaž Stevie Wonderovog Sir Dukea. Na red su zatim došla različita koncertna razgibavanja...
Patton je prvo sišao do prvih redova publike i zatražio da ga podignu, malo ponesu, a on će, odozgo, svima da peva – ko što, jel’te, svaki divljiji rok koncert nalaže. "You fucking barbarians", rekao je okolnim zbunjenim kršnim momcima, koji su delovali kao da ga ne razumeju. Pevač se ubrzo ponovo našao na bini kada je bend počeo da svira nešto što se uopšte nije uklapalo u repertoar Faith No Morea. Ritam je bio nešto kao makedonski, ali je melodija bila... (staro)srpska.
“Ajde, Jano, kolo da igraamo”, zapevao je Patton (!), “ajde, Jano, ajde, dušo, kolo da igraamo...” Zabezeknuta publika brzo se snašla, i počela da aplaudira u ritmu Bordinovog bubnja. Patton je otpevao još nekoliko stihova, jedva se suzdržavajući da ne prasne u smeh. Ono njegovo dušo posebno je bilo smešno, šuškavo...
World music deo koncerta za trenutak je prekinut izvođenjem velikog hita iz 1989. Epic. Publika je bila već veoma dobro raspoložena, tako da niko nije primetio ko je bendu dostavio flašu rakije. Prvo Gould (stari novosadski znanac, koji je, koliko se sećam, pre nekoliko godina s nekim svojim off bendom svirao u klubu Route 66), a zatim i Patton – dobro su potegnuli iz flaše. Pevač se i zagrcnuo, a zatim uputio u pravcu kamermana koji je koncert beležio sedeći na stolici koja se duž šina kretala od jedne do druge strane pozornice. Zbunjeni kamerman je nekoliko trenutaka vozao pevača koji se unosio u kameru.
Nije prošao bolje ni roudi koji se našao u blizini: Patton ga je spretno zajahao, sve pevajući laganicu Just A Man. Raspevani crveni vrag uskoro je počeo da se pentra i po kranu koji je na svom vrhu imao kameru. Među roudijima i festivalskim obezbeđenjem nastupila je panika, jer pevač je s visine svakog trenutka mogao da ljosne. Članovi benda, navikli na Pattonove nestašluke, svirali su bez prestanka i slatko se smejali, a smejala se i publika.
Srećom, sve se dobro završilo, Patton se prizemljio i već sledećeg trenutka udaljio s bine. Doduše, malo šepajući... “Šta rakija učini od čoveka”, reče neko pored mene.
“Ko zna da igra kolo?”, upitao je zatim Patton. Isprva se niko iz publike nije javljao (vidite, deco, da su mama i tata bili u pravu kad su vam na svadbama popovali kako je dobro da čovek i to zna, zlu ne trebalo, prim. aut.), a onda se na binu popela hrabra prsata devojka. Noćna mora organizatora Exita mogla je da se nastavi... Bend je svirao Janu još nekoliko minuta, dok je devojka Pattona učila da igra kolo. Amer se uglavnom saplitao, ne gubeći ipak tako lako plesački entuzijazam. Instruktorka je u finišu dobila zasluženi poljubac.
Patton je ponovo mučio kamermana dok je bend svirao filmsku temu Chariots Of Fire. Na kraju, We Care A Lot je još malo razdrmala publiku, već prilično umornu od svega što se zbivalo proteklih desetak i više minuta.
Da li se meni samo učinilo ili su svi duboko odahnuli kad su se Faith No More uputili u pravcu bekstejdža?
Povezano:
EXIT 2010. NA POPBOKSU: Prvi dan:
Drugi dan:
Treći dan:
Četvrti dan: (POPBOKS tim: Aleksandra Milenković, Jelena Maksimović. Aleksandar Pavlić, Milan Vukelić, Predrag Đuran, Nebojša Marić) |
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari