Mesto: Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad
Vreme: Ponedeljak, 19. jun
Produkcija: Komuna
Gosti: Fiction Plane
Dvadeset pet minuta iza devet večernjih sati, u trenutku dok su nepregledne reke njegovih poklonike još uvek pristizale preko Varadinskog mosta, britanski izvođač
ugodne pop-rock muzike za starenje već je bio na velikoj pozornici postavljenoj na mestu glavnog stejdža festivala Exit.
Sting, besprekorno držeći 55-godišnjak koji i danas bez greške svira na bas-gitari i peva, uspeo je preksinoć da na Petrovaradinskoj tvrđavi, u okviru svoje prve koncertne posete Srbiji, okupi možda čak i 30.000 ljudi (mora se priznati, Beograđani su dominirali). Većina ih je platila ulaznice koje su koštale 2.000 dinara, s tim da je koncert bio rasprodat nedelju dana ranije.
U okviru svoje aktuelne
Broken Music turneje, Sting nastupa praćen dvojcem maštovitih gitarista i snažnim, preciznim bubnjarem. Repertoar koji ova veoma dobro uvežbana četvorka izvodi, s minimalnim pauzama između dve numere, pokriva podjednako i muzičko nasleđe
The Police (1977–86), kao i ono što je ostalo zabeleženo na Stingovim visokokomercijalnim solo radovima objavljenim tokom proteklih 20 godina. Robinzonovskim vapajem
Message In The Bottle otvoren je novosadski koncert, da bi posle nje čuli numere
If I Ever Lose My Faith In You i
Walking On The Moon, sa sve neodoljivim "i-joo-jo-jo-jo".
Prvo pravo horsko pevanje Stinga i publike zabeleženo je u vreme izvođenja svojevrsne himne gospodstvenog samotnjaštva Englishman In New York, buntovnička Spirits In The Material World se pokazala kao već pomalo zaboravljeno štivo, da bi zatim Shape Of My Heart totalno raznežila publiku. Zadovoljna što pred sobom ima višegodišnju belo/svetsku muzičku megazvezdu naoružanu perfektnim best of repertoarom, a ne recimo nekim genijalnim novim pesmama (u oktobru za Deutsche Grammophon izlazi Stingov novi album, "inspirisan muzikom 16. veka"), publika se razmahala žmirkajući bezbrojnim digitalcima i mobilnim telefonima.
Skakutavim refrenom opremljena Every Little Thing She Does Is Magic i hladnjikavi stiskavac Why Should I Cry For You? dobile su kurtoazni aplauz, što se ne bi moglo reći za baladu s jednostavnim gitarskim solom na plastičnim žicama Fields Of Gold, numeru koju je publika veoma pažljivo ispratila, bilo muzikalnim mumlanjem, bilo pravilnim izgovaranjem engleskih reči. Za to vreme, sklona bukvalisanju na temu "polja zlata", svetla iznad glava svirača prosipala su zlatni scenski preliv. Zašećerenu atmosferu raskrinkala je monumentalna A Day In The Life, numera iz repertoara Beatlesa, odsvirana s više nego furioznom završnicom.
Funk vožnja If You Love Somebody, Set Them Free i psihodelični jazz-rock Voices Inside My Head bili su uvertira vrhuncu večeri – izvođenju pesme Roxanne. Obojeni crvenim svetlima, Sting i njegovi muzičari produžili su je na deset i kusur minuta, zalazeći isprva u vode duba, a zatim se ovlaš dotičući refrena dobre stare So Lonely. Bilo u pretoplom parteru livade, pogleda uprtih u pravcu jednog od (samo) dva video bima, bilo udobno zavaljena na svojim VIP mestima, publika je zdušno urlala ime Stingove posrnule junakinje. Još veće urlanje nastupilo je kad je bend, u 15 minuta pre 23 sata, prvi put napustio binu.
Prvi bis, na koji se nije dugo čekalo, doneo je posetiocima priliku da se oprobaju u istočnjačkom jodlovanju uz numeru Desert Rose, a zatim i u višeminutnom refrenu pop-rock savršenstva Every Breath You Take. Drugi bis odveo nas je u pravcu samih Police, do godine ’78. i punkoidne Next To You. Njegovi mlađahni gitaristi odsvirali su je preksinoć sa žarom, reklo bi se, garažnih rockera. Veliki tatica ih je zauzdao već sledećom numerom, kada se sâm dohvatio akustične gitare i one beskrajno prepoznatljive fraze. "Ta-na-na-na", najavila je prva žica na gitari odu krhkosti svake vrste Fragile. Sigurni apojando Stingove desne ruke i završni flažolet leve okončali su koncert.
Sat i 40 minuta trajao je nastup Stinga na Tvrđavi (koncertno predjelo bila je grupa njegovog sina Joe Sumnera, Fiction Plane - treća fotografija). Nekima prekratko... Can't Stand Losin' You, Invisible Sun, Wrapped Around Your Finger, Moon Over Bourbon Street, Little Wing, Mad About You ili It's Probably Me možda ćemo čuti nekom drugom prilikom. Dotad, moramo priznati da je bivši lider velikog reggae-pop-rock sastava, a kasnije uspešni mejnstrim solista, gorljivi ekolog i borac za ljudska prava, tantrički ljubavnik maratonac o kojem zbore legende, ambiciozni glumac i uspešni autor muzike za filmove, svoj prvi dolazak u Srbiju ostvario pred zaista impozantnim brojem posetilaca. Naravno da taj njegov uspeh, na izvestan način, otvara vrata i svim sličnim koncertima u Beogradu i Novom Sadu.
A možda, jednog dana, i u Kragujevcu i Nišu. Tablice tih gradova mogle su se preksinoć videti na više autobusa parkiranih blizu Varadinskog mosta.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.