Od vrata na gore

Scenario: Tom Ford i David Scearce (po romanu Christophera Isherwooda)
Uloge: Colin Firth, Julianne Moore, Matthwe Goode, Nicholas Hoult, Ginnifer Goodwin, Jon Kortajarena.
Žanr: drama
Trajanje: 101 min
Proizvodnja: SAD, 2009.

Modni guru Ford se odlično snašao, kako u ulozi filmskog pripovedača, tako i kreativca vičnog da umeće iz osnovnog prilagodi i novom mediju. Za debitantsku režiju je odabrao ekranizaciju romana Christophera Isherwooda, čiji je roman Rastanak sa Berlinom poslužio kao nadahnuće za Fossejev Kabare. Ovo je atipično delo i za samog Isherwooda – društvenom komentaru koji preovlađuje njegovim opusom u ovom slučaju je pretpostavio svedenu i intimističku dramu čoveka koji bi da okonča svoj život.

Usredištu priče je sredovečni profesor književnosti (Colin Firth u promišljenom pristupu ulozi, lišenoj i preglumljivanja i karikaturalnog afektiranja) koji ozbiljno utučen nakon pogibije višegodišnjeg ljubavnika vrši tihe, detaljne, ali užurbane pripreme za samoubistvo. Kako preferira nenametljivu egzistenciju i odlazak mora biti primeren tako koncipiranom životu. Naravno, nađe se vremena za kontemplacije o srećnijim danima, malo kolebanja i nešto socijalne interakcije sa onima na koje je upućen.

Tom Ford mudro prepoznaje suštinsku nit Isherwoodovog dela i postavlja je u srž svoje ekranizacije. Lajtmotiv piščevog opusa – osećaj emocionalne paralize postaje srž filma koju reditelj nadograđuje primerenom fetišizacijom ere kojom se bavi (početak šezdesetih godina prošlog veka).

Pitanje vizuelnog stila je, naravno, nešto što ne bi trebalo da bude upitno kada je reč o modnom kreatoru sa samog vrha lige, ali Tom Ford trijumfuje ovladavši veštinom samokontrole i svrsishodnosti. Malo ko će zato zabotraviti lepotu i višeznačnost  kadra scene u kojoj Colin Firth sreće španskog žigola na parkingu čiji zid je ukrašen najavom za Hitchcockov Psiho.

Osim toga, Tom Ford uspeva da istka priču o tragičnom gubitku, problematizujući samoubitstvo kao mogući dokaz individualne hrabrosti i proaktivnosti. Uz to pravi hroniku vremena u kom se homoseksualni odnos još nije bio domogao ni tačke formalne dekriminalizovanosti. Tim znalačkim manevrom Ford uspeva da iskorači iz onespokojavajuće limitiranog zabata odeljka zvanog quuer cinema koji se činio kao neizbežna destinacija za ovu priču.

Osim povremenog manjka sadržaja, ovom se osrtvarenju teško šta ozbiljnije da zameriti. Ford se sigurnim korakom kreće na terenu Atoma Egoyana i Todda Haynesa (otud i Julianne Moore u ulozi prijateljice-bonvivanke) prepoznatljivih po pričama o koti emocionalne utrnulosti u zahladnelom svetu, a ima tu i fetišizacije muškog tela kakvu smo sretali u radovima znamenitog fotografa Bruca Webera (spotovi Being Boring i Se A Vida E Pet Shop Boysa, npr.).

A Single Man je izvanredan film koji odražava i dovoljno rediteljske osobenosti, te Fordu treba odati priznanje za znalačko i suptilno rukovanje pipavim Isherwoodovim predloškom i stvaranje neporecivo potresne priče o tački koja možda ipak ne može da bude samo deblji zarez.