Together

Da bapska mudrost – gde čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna – ima rezona, pokazuje i mnogoljudni kanadski bend The New Pornographers. Reč je o sklopivo-rasklopivom sastavu čiji članovi jednako istrajno prte i svoje solističke staze, a takav dobar spoj različitih kreativnih energija približava ih pravom sinergijskom pačvorku.

Ovo jedinstvo naglašeno je i u samom nazivu albuma koji se prvenstveno naslanja na power pop rad Twin Cinema iz 2005. godine, premda ne negira prethodnika, Challengers.

Udarna trojka okteta - AC Newman, koji potpisuje većinu pesama, Dan Bejar, i Neko Case - kroz zasebne vizire razmatra mogućnosti poigravanja baštinom power pop zvuka u gotovo svim njegovim oblicima.

Tako uvodna Moves predstavlja naklon senima soft rocka 70-ih (oličenih u Cheap Trick učiteljima, na primer), ali uz zanimljivu intervenciju u vidu usložnjene strukture koja je inače osmišljena kao apdejtovana tipska himna. Nešto naglašeniji stadionski ugođaj donosi povampireni glam-rock Your Hands (Together). Između njih se udenula Crash Years kao ilustracija elegantnog i jednostavnog power popa u kom se, eto, nađe vremena i za zviždanje kao dokaz neusiljenosti koja odlikuje kompletan rad benda.

Silver Jenny Dollar i If You Can’t See My Mirrors, uzdaju se u još uvek nepresahlu snagu poletnih indie-trenutaka karakterističnih za rane 90-te. Nešto kao Belle & Sebastian - udarnici na medikamentima koji ciljaju na ozarenost i skočnost. Sličnog porekla je i Daughters of Sorrow kojom The New Pornographers šalju ljubavno pismo Stereolab guruima, mada će nemali broj slušalaca verovatno u vokalnoj interpretaciji prepoznati i omaž velikom Bowieju.

Potencirane drame ima i u glasu Neko Case koja u My Shepherd na ivici rasula i ushićenosti ispripoveda priču o nezdravoj ljubavi koja u njoj budi osećanje nalik potrebi da se ostane veran onome što ponekad baš i ne prija i što je često teško racionalizovati.

Poseban slučaj je Sweet Talk, Sweet Talk čija šizofrenost ponajpre zbuni, a potom i opčini – sa uzvišenja chamber (mada pomalo i amosovskog kabaretskog) popa sledi let u pravcu gitarskog rocka davnih dana i širokog zamaha. Ova pesma još jednom pokazuje ono što je bilo očigledno već na debiju Mass Romantic sa početka milenijuma - da je nekada kroz polifoniju zvukova, uticaja, preferenci i instiktivnih izbora moguće doći do unikatnog zvuka.

Jer, i u retkim trenucima kada se učini da se preterano trude da izmame ovacije koje im, i ovako i onako, sleduju (kao što je slučaj sa Valkyrie in Roller Disco), The New Pornographers umeju da zavedu slušaoca i zadrže ga na svojoj strani.

The New Pornographers se na ovom ostvarenju pokazuju i kao vrli mudraci – zagledani u retrovizor, oni dosta toga saznaju o danima koji slede, i koji će nas sve prekriti.