Middle Cyclone

Teško je smisleno govoriti o Amerikanki ukrajinskog porekla Neko Case, a pogotovu o njenom novom albumu Middle Cyclone, bez pominjanja uticaja koji je priroda (kojoj je kroz različite aktivnosti posvećena) imala na njenu ličnost, pa samim tim i na njenu poetiku.

Za početak, i na ovom albumu se dobro čuje koliko je njen glas nešto što je priroda spremna da da samo u trenucima najveće milosti.

Reč je o specifično snažnom i čistom instrumentu koji se momentalno urezuje u pamćenje, pred kojim na kolena pada jedan T Bone Burnett, i zbog koga deluje neverovatno da ova žena već odavno nije u tržišnom smislu prerasla alternativnu scenu i postala country rock heroina (iako je nastupala ispred Willie Nelsona i Merle Haggard).

Kao moguće objašnjenje takve situacije potrebno je ukazati na nepredvidljiv i hirovit karakter ovog neželjenog deteta (Case kaže da su njeni roditelji odustali od abortusa zbog oca koji je bio hrišćanin) koje je kao tinejdžer napustilo roditeljsku kuću. Tako možemo bolje da razamumemo i stuaciju u kojoj je 2001. godine, tokom koncerta u Grand Ole Opry u Nešvilu, skinula majicu (Case je kao razlog za svoj postupak navela toplotni udar), nakon čega joj je doživotno zabranjeno da nastupa u domu countryja.

Sličan nerv susrećemo na petom solo albumu – omot predstavlja rešenje koje bi dao zamišljeni osmogodišnji dečak, a poslednja pesma Marais La Nuit, koja zapravo predstavlja 30-minutni snimak simfonije žaba u okolini njene kuće, tu je kako bi prostor koji nudi CD bio potpuno iskorišćen (!?).

People Got A Lotta Nerve

Kako nagoveštavaju naslovi pojedinih pesama (This Tornado Loves You, I’m an Animal i naslovna), glavni motivi su vezani za prirodu. Zarazni prvi singl People Got A Lotta Nerve donosi (iz perspektive Neko Case toliko željenu) osvetu zarobljenih životinja nad ljudima koji ih tlače, a u izuzetnoj minijaturi I’m an Animal, koja stilu Velvet Undergrounda dodaje durski prizvuk, slušamo priču o vezi zasnovanoj na nagonu („I Love You This Hour/This Hour Today”). 

Pomenute pesme (kojima treba pridodati i obradu Never Turn Your Back On Mother Earth sastava Sparks) predstavljaju okosnicu izdanja, jer je u njima postignuta puna saglasnost vokala sa bendom i aranžmanima. Iako je visok nivo (pre svega izvođački) nesporan i na ostatku (što je, da se razumemo, očekivano ako se ima u vidu da se među gostima nalaze člamnovi Calexica, Los Lobosa, kao i Howe Gelb), veći deo pesama srednjeg tempa pati od simptoma koji bi se uslovno mogao nazvati “prokletstvo savršenstva”, koje se sastoji u tome da slušalac ostaje hipnotisan glasom Neko Case i u trenucima kada je melodija manje ubedljiva.

Middle Cyclone je sa jedne strane ekscentričniji u odnosu na prethodnike, ali je, sa druge, dovoljno prijemčiv, sa nekoliko odličnih pop pesama koje su mu utabale put do trećeg mesta američke liste u prvoj nedelji prodaje.

Pri tome ne treba gubiti iz vida da je Neko Case sledila samo vlastite porive, što poređenje sa prirodom čini zaokruženim.

Povezano:

• Neko Case MySpace