Marina de Van je imala na raspolaganju odlične karte: glumačku podelu i intrigantni zaplet, ali je na žalost podbacila na samom kraju
Originalni naziv: Ne te retourne pas
Scenario: Jacques Akchoti, Marina de Van
Uloge: Sophie Marceau, Monica Belucci, Andrea Di Stefano, Thierry Neuvic
Žanr: drama, horor, misterija
Trajanje: 111 min
Proizvodnja: Francuska/Italija/Luksemburg/Belgija, 2009.
Beli buržoaski brak koji zapada u krizu, ili preciznije, žena u krizi u buržoaskom braku česti je motiv brojnih francuskih filmova. Za njim je ovaj put posegla i Marina de Van, višestručna filmska radnica (glumica, scenaristkinja i rediteljka) te je kastovala dve uber-zvezde francuskog glumišta, izabrala psihološki triler/horor za žanr i upustila se u filmsko oblikovanje intrigirajućeg zapleta.
Jeanne (Sophie Marceau/Monica Belucci) je uspešna spisateljica petparačkih biografskih romana, ima svog dragog muža i anđeosku decu, kojoj kada počne da piše roman o svom ranom detinjstvu život počinje da se izvrće naglavačke: prvo se menja svet oko nje a onda i ona sama i to fizički. Jeanne jednostavno postaje neko drugi.
To sve odlično funkcioniše u prve dve trećine filma. Marina de Van uspešno gradi tenziju i poigrava se pre svega sa percepcijom gledalaca. Baš kao i Sophie Marceau, i mi smo zbunjeni promenama prostora i preispitujemo svoje sećanje viđenog na ekranu što sve zajedno uspešno kreira uznemirujuću amosferu. Veliku ulogu igraju i začudni specijalni efekti, od kojih je nesumnjivo najatraktivniji momenat u kom se lice dve glumice ukršta: Sophie Marceau prvo dobija oko Monice Belucci, a uskoro potom i celu polovinu lica. Sama Marceau je vrhunski ubedljiva u svojoj paranoji, tako da smo i sami uvereni da Jeanne nije prosto pomerila pameću već da joj se dešava nešto zaista neobjašnjivo.
Na žalost, problemi nastaju u poslednjem delu filma, kada Jeanne, ovaj put u telu Monice Belucci odlazi da pronađe razrešenje misterije. To razrešenje je neubedljivo i zbunjujuće, nekako nakalemljeno na tok filma i pre svega banalizuje ovde samo zagrebane a inače potentne motive pitanja identiteta i odnosa identiteta i tela, kao što ispušta i mogućnost eventualne suptilne hanekeovske kritike poretka.
Šteta, jer je cela stvar mnogo više obećavala, i možda bi bilo bolje da nam rešenje nije ni ponuđeno. Ovako, Marina de Van je imala na raspolaganju odlične karte: glumačku podelu i intrigantni zaplet, ali je na žalost podbacila na samom kraju, što je automatski spustilo, i to poprilično, utisak o ovom filmu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari