Bendovi sa dugogodišnjom karijerom na jedvite jade uspeju da napune salu Doma omladine. Svi na pod! su to sinoć uradili, a još uvek nemaju debi album
Mesto: Dom omladine, Beograd
Vreme: Utorak, 6. april 2010.
Pre neki dan, čovek na visokom položaju, sa izvesnim backgroundom u rockn’rollu, je izjavio da je ova muzika zamrla jer je izgubila element subverzije, a takođe danas svako može do nje doći besplatno. Očigledno je da je zaboravio da i u takvoj muzici ljudima treba dati ono što im je potrebno – ritma da se kukovi mrdaju sami, energije i harizme. I da je to više nego dovoljno.
Možda nesvesni činjenice da treba popuniti upražnjeno mesto na sceni, Svi na pod!, bend koji ima originalni izraz, pri tom sa potencijalom da bude popularan, u pravom smislu te reči, je uspeo ono što mnogi nisu ni probali – da dovedu novu publiku u sale i nateraju je da sluša. I naravno, da igra.
Ali krenimo od početka. Mlada beogradska elektro pop trojka Inje je imala čast da se predstavi široj publici. Nije slučajno spomenuta čast, jer su Inje zagrevali poprilično popunjenu salu, u kojoj je bio primetan veliki broj lepih devojaka. Postava koju čine ženski vokal, gitara i kompjuter, podseća na srpsku verziju The XX, ali ono što se i njima može zameriti važi i za Inje - previše jednoličan tempo i pomalo monoton vokal.
Iako je vrlo moguće da su po prvi put čuli pesme kao što su Kofein i CO2, Devojku, Lego ili Danas, malopre spomenuti mladi su pružili solidnu podršku Inju.
Uz početne taktove pesme Bez plana na scenu izlazi Petar Rudić, spiritus movens postave Svi na pod!, a zatim ga prate ostali članovi benda (bubnjar Goran Savić, basista Ivan Mihajlović, gitarista Ivan Mirković i saksofonista, a nekad i svirač flaute Jamal Al Kiswani), i na kraju vokalni dvojac Bojan Petronijević i Bojana Vunturišević.
Pitanje je da li bi Svi na pod! uspeli da okupe ovoliko ljudi, koliko je sinoć bilo prisutno, da imaju manje upečatljiv vokal. Ovako, sa Bojanom koja đuska u rebrastoj crnoj haljini i cipelama na kojima može da joj pozavidi Sarah Jessica Parker, pomalo nehajno kao jedan od ortaka, delom kao Betty Boop, a suštinski kao prava pop diva, SnP! ne mogu a da ne privuku pažnju.
Njihova furiozna svirka, bazirana na dejstvu bubnja, basa i saksofona, korespondira sa savremenim elektro-pop-afro-reggeaton zvukom koji je trenutno aktuelan u svetskoj produkciji. A sa druge strane, ovakav tretman popa, koji jeste informativan u smislu da pozajmljuje zvuke širom sveta, ali bazično zarazan, ima koren u jugoslovenskoj muzici. Onda kada je ona valjda bila i subverzivna i originalna.
Ne čudi što Bojana deluje kao prava naslednica Bebi Dol i to iz perioda pre nego što je ova pevačica muzla krave na selu sa estradom, već kad je sarađivala sa Goranom Vejvodom na pesmi kao što je Mustafa, a koju su Svi na pod! sinoć izveli. Takav eksperiment, koji nije svrha sam sebi, je prisutan i u drugim pesmama ovog benda kao što su Ušće („i ne razumem zašto svi u šoping“), Iza nas, Afrikanac iz Beograda ili hit domaćih lista Bugi Vugi.
Petar Rudić je prošao put od Mrava, benda koji je kombinovao dub i reggae sa rock zvukom, karakterističnim za 90-e godine prošlog veka, do čistokrvnog popa na koji će i oni mlađi od 20 godina da reaguju. I na tom terenu se oseća sasvim komforno.
Svi na pod! nemaju previše materijala, ali su sačuvali obradu pesme Zlato, grupe Vještice za kraj drugog bisa. Publika sama peva „od snjega pravim saksofon, od sunca pravim put“, razmišljajući „kuda bih sad“.
Ovaj pokušaj, koji je više nego uspeo, nagoni na neka pitanja.Najosnovnije je - da li je moguće da sve bude ovako lako? I pored reputacije od usta od usta, ili profila do profila na omiljenoj društvenoj mreži, uz malu pomoć klasičnih medija, svima treba da bude jasno da napraviti dobro pop pesmu nikad nije lako. A Svi na pod! to veoma dobro znaju.
Sudeći po frenetičnim reakcijama tokom koncerta, publika, koja je poklonila poverenje onima o kojima je više čula, nego što je imala prilike da ih pažljivo sluša, je napravila ispravan izbor.
GALERIJA (Stanislav Milojković)
Svi na pod! na Popboksu:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari