Makedonska glumica, koja je već prvom ulogom u filmu Pre kiše učinila da zapamtimo njeno ime, danas i filmska producentkinja, a nedavno članica žirija 38. FEST-a, govori o neposrednosti Davida Byrnea, hvatanju radijskih i TV signala širom sveta, o porodičnom navijanju i tišini podvodnog sveta
Omiljeni albumi i pesme?
U zadnje vreme puno slušam album The Crying Light od Antony and the Johnsons. Njegove su pesme izvanredan spoj predivne lirike i prefinjene melodije, i volim da ih slušam. Posebno volim Another World, iako ne volim baš sve pesme sa tog albuma.
Zadnjih par nedelja slušam i novi album Petera Gabriela Scratch my Back, i posebno mi se dopada kako je preradio Lou Reedovu Power of your Heart. Od domaćih bendova veoma poštujem Foltin, Bei the Fish, Mooger Fooger i Bernays Propaganda.
Koncert koji ćeš uvek pamtiti?
Prošle godine sam bila na dva fantastična koncerta. Možda najbolji ne samo prošle godine nego ikad je koncert Davida Byrna u Skoplju. Čista poezija, apsolutno savršenstvo. Mala sala, par hiljada fanova, najbliže klupskoj svirci, bez megalomanskih stadionskih trikova. Čula sam da je i Leonard Cohen u Beogradu uspeo da uspostavi takav prisni kontakt u velikoj Areni. Poseban doživljaj je bio i koncert Ennia Morriconea u Ohridu, u antičkom pozorištu sa orkestrom od preko 100 ljudi i isto toliko velikim horom. Moćno.
Film?
Filmovi su mi slabost, puno toga gledam, posebno evropske autorske filmove. Poslednji Hanekeov film, Bela traka, za mene je remek delo. Uvek sam raspoložena da pogledam ponovo i ponovo Bergmana, Tarkovskog, Antonionija.
Knjiga?
Nešto što sam u poslednje vreme čitala i oduševilo me je - Bone People od Keri Hulme, Sea of Poppies od Amitava Ghosha ili Disgrace od J. M. Coetzeeja.
TV/radio emisija?
TV veoma veoma malo gledam, osim ponekad vesti na CNN-u ili BBC-ju po hotelima. Kad sam u Nemačkoj gledam Arte i ZDF Theater Channel. Što se tiče radija, kad sam u Skoplju slušam 103, Jazz fm, nekada Ravel, ali nema ga više. A umalo da postane pravi gradski radio.
Sajtovi?
Po potrebi, IMDB, a za informacije The Guardian i lokalne novine, kad nisam u Makedoniji.
Hobi?
Volim da putujem i jako volim da čitam. Plivanje, ali to je zbog kondicije, ne zbog nekog posebnog uživanja. Volim muzeje, slobodno vreme koristim za posete muzejima i odlaske na interesantne izložbe.
Putovanje koje bi volela da se ponovi?
Kina, Tibet i Pakistan. To su putovanja koja te ispune, koja ti daju novu perspektivu gledanja na svet, koja ti daju jedan neverovatan osećaj za lepotu drugih kultura i filozofija življenja.
Za koga navijaš? Kako? Ideš li na utakmice?
Ne, na žalost ne navijam. Volim da gledam skijanje, a utakmice ne razumem iako sam odrasla sa ocem i bratom koji strašno vole sport. Ali to je nešto što nisam naučila da gledam.
Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvala na večeru?
Ima ih tako puno, ne znam za kojih pet bih se odlučila.
Ko je tvoj alter-ego?
Pitanje za glumicu? Trudim se da sebe bolje upoznam i da ne izgubim kontakt sa sobom.
Šta voliš da misliš o sebi?
Obično ne mislim puno o sebi. Ponekad, kad donesem neku krupniju odluku, počnem da razmišljam da li sam uradila pravu stvar ili rekla pravu reč, i zašto sam to uradila. Onda razmišljam o sebi.
Šta bi probala, a još nisi?
Probala bih diving, gnjurenje. Podvodni svet me stalno privlači, ta mirnoća i utupljenost zvuka u svetu u kome se koncentrišeš samo na vizuelno. Živimo u svetu gde nekada mislim da ima previše zvukova, i da smo zavisni od njih. Zato mi se strašno dopada ideja da ideš u svet gde se oslanjaš samo na vizuelnu percepciju. To moram da probam.
Psuješ li? Zašto? Kako?
Ne, skoro nikada. Jedino u šali.
Šta voliš u Skoplju, a šta bi prvo promenila?
Volim ljude koji žive u njemu, volim balkanski apsurd koji je prisutan svugde ovde. Nekad me nervira nesređenost, nepoštovanje tuđeg vremena, previše pričanja, a premalo konkretne akcije.
Da li si zlopamtilo?
Ne, lako eksplodiram, ali i brzo zaboravim.
U koga ili šta veruješ?
Verujem u principe, verujem u neke etičke i moralne principe koje bi trebalo da nas čine boljim ljudima.
Ko je pravi muškarac?
Osećajan, pametan, intelegenten, iskren. I možda je to predrasuda, ali ne sme da jaše crnog konja. Konj mora biti beo ili makar sivi, prošaran sa belim mrljama, eventualno. Iskren pre svega.
Zbog čega se kaješ?
Evo baš razmišljam i ne znam. U poslu kojim se bavim jako brzo naučiš da uzimaš i uživaš u svemu što ti život daje, svestan da često neke ponude dođu jednom. Tako da ja to često i radim, ugrabim sve što osetim da mi je potrebno u tom momentu, da se sama sa sobom dobro osećam. I tu nema mesta ni vremena za kajanje.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari