“Hvala vam što održavate moje pesme u životu“, rekao je sinoć Cohen na samom kraju troipočasovnog nastupa pred punom Arenom
Mesto: Beogradska arena, Beograd
Vreme: Sreda , 2. septembar 2009.
Iako je Leonard Cohen duboko zakoračio u osmu deceniju života, njegovo držanje je veoma jednostavno i graciozno. Sinoć ste mogli da ga vidite na kolenima sa zatvorenim očima kako peva svoje stihove (okrenut publici ili izuzetnom gitaristi Javieru Masu), kako stoji sa strane i sa šeširom u ruci (u znak poštovanja) prati muzičare na bini ili kako, poput mladića, trčkara ka backstageu između setova.
Orkestar je bio nepogrešiv. Veoma precizan i diskretan (na trenutke i tih do granica čujnosti), zvucima i glasovima potcrtava Cohenove slike. U Bird On the Wire, u prvom delu koncerta (koji je otvorila Dance Me to the End of Love), čula se izuzetna igra između „slowhand“ blues gitare i mediteranskog stila majstora iz Barselone, Javiera Mase (koji se može opisati kao zanimljiv spoj španskog, ciganskog i grčkog melosa).
Masovo sviranje odnosi prevagu nad drugom gitarom već u idućem trenutku, kada je markantna figura u tamnom odelu i sa karakterističnim osmehom, gorko-cinično objavila kako je borba nameštena i kako siromašni ostaju siromašni, dok se bogati bogate (Everybody Knows)... My Secret Life s lakoćom prebacuje slušaoca u neku starovremensku salu za ples, u poslednje trenutke pred zoru, a jedino što stoji na putu tom ugođaju je sedeći karakter koncerta.
Tokom 15-ominutne pauze, pod upaljenim svetlima, moglo se viditi koliko je zaista snažno Cohenovo nasleđe. Publiku u areni su činile bukvalno sve generacije, a blizu vašeg izveštača je sedeo mladi par koji je odlučio da jedno od prvih iskustava nedavno rođene bebe bude susret sa Cohenovim stihovima i muzikom.
Teško da prema bilo kom živom muzičaru ljudi gaje takvu strast.
„Well my friends are gone and my hair is grey“, objavljuje Cohen na početku drugog seta, u jednoj od svojih najduhovitijih pesama Tower of Song, koja priziva i Hanka Williamsa. Cohen i bend sa lakoćom nižu klasike poput Suzanne (za koju je kao inspiracija poslužila bivša žena vajara Armanda Vaillancourta, Suzanne Verdal), Hallelluja, I’m Your Man,Take this Waltz... podižući prisutne na noge.
Kao čovek sa zavidnom reputacijom zavodnika (Rolling Stone ga, skandalozno, opisuje kao jevrejskog Bryana Ferryja) – što mu nije uvek išlo na ruku (najzanimljiviji primer je druženje sa Nico, koju je, ipak, samo otpratio na jedan od prvih koncerata Doorsa) - Cohen je svestan da rastanak doprinosi magiji življenja. Sinoć se čak u tri navrata vraćao na binu kako bi ga učinio upečatljivijim (So Long, Marianne, First We Take Manhattan, Closing Time...).
Leonard Cohen je bio svedok i učesnik najvažnijih zbivanja u kulturi prošlog veka. Delio je sobu sa Allenom Ginsbergom, Bobom Dylanom i Joan Baez, sarađivao (neuspešno) sa Philom Spektorom. U potrazi za ličnim mirom ispijao je i gorke i slatke sokove života - prepuštao se drogama (u jednom intervjuu je čak izjavio da mu je prozak pomogao da se oseti superiorno u spiritualnom smislu, ali da je ubio njegov libido), alkoholu, ženama, različitim religijama...
Danas je Za-Zen budista (učitelj Old Roshi mu je dao ime Jikan), koji je, kako je ironično rekao, prinuđen da pod stare dane ponovo radi ne bi li obezbedio penziju.
Bez nametanja, Cohen je postao jedan od najvećih pesnika 20. veka (o drugoj velikoj figuri nećemo ovom prilikom, čini se da ih isuviše često porede na Cohenovu štetu). Među njegovom „decom“ nalaze se najvažnija imena američke muzike s kraja prošlog veka (Michael Stipe, Jeff Buckley, Kurt Cobain...), a među njegovim poklonicima i prijateljima su ljudi poput Nicka Cavea i Lou Reeda.
Srpska publika je sinoć imala prilike da uživa u živom klasiku pop kulture 20-og veka. Sa druge strane, Cohenovi omiljeni motivi – ljubav, strast, nada – teško da će ikada izgubiti na aktuelnosti, zbog čega ostaje nada da će njegov duboki sugestivan glas nastaviti da nam govori o životu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari