Debi album jednog od najzanimljivijih i koncertno najaktivnijih postpunk bendova iz regiona
Bendovi mogu biti angažovani na različite načine. Ako dolaze iz punk i hard core sveta, utoliko je veća šansa da će zastupati određene stavove, iskreno ili samo kao deo uobičajene koreografije.
Međutim, retki su oni koji će svoje stavove obrazlagadti šire od pukih parola.
Makedonci Bernays Propaganda izabrali su teži način i priložili nam filozofski esej na više strana nego što bi većina bila spremna da izdvoji vremena da ih pročita. Ali svakako sam taj gest i u njemu sadržana poruka svedoče o malo većoj dubini bar sa idejne strane, bez opštih mesta levo nastrojenih.
Bend je ime dobio po knjizi psihologa Edwarda Bernaysa, koji je, ukratko rečeno, poznat kao jedan od očeva PR-a. Bernays je, naime, zamislio da bi propaganda i manipulacija narodnim masama bili poželjno oruđe u oblikovanju društvenog poretka. Njegove ideje je budno pratio i primenjivao i Goebbels .
Album Hapiness Machines nam pruža esej/kritiku savremene neosetljivosti za patnju drugih.
Već čujem zvižduke iz publike, nestrpljivo se očekuje muzika. Plesna verzija punka kakvu su nekad negovali new wave bendovi, a koja i dan-danas ima svoje predstavnike (Rapture, !!!, Gossip) ovde poprima pop prizvuk, ali se i dalje zasniva na plesnom ritmu sa gitarskim upadima. Glas pevačice Kristine, koja se može smatrati ideologom benda, sasvim prirodno nalazi tu svoje mesto sledeći tradiciju žanra (Au Pairs, Slits, npr.).
Zvuk albuma je radio friendly, tako da može podjednako dobro da se uklopi i u jutarnji i u večernji program bilo koje radio-stanice. Od ukupno deset pesama, bar trećina ima melodiju i zaraznost kakva se obično očekuje od hitova (npr. Убиј Ме!, Уживаш Ли Во Своја Придружба? i Не Сакам Да Знам).
Tema većine pesama je mesto pojedinca u društvu u kome smo na razne nečine upleteni u mrežu laži i lažnih izbora pokušavajući da pronađemo autentičnost. Ipak, tekstovi često nisu toliko ubedljivi koliko muzika, a osnovna boljka im je nedostatak poetske razigranosti.
Happiness Machines je ipak kompaktan album, možda čak i previše za svoje dobro. Tempo je jednoličan, tako da pesme skoro neprimetno prelaze jedna u drugu (dinamika se menja jedino u mirnijim melanholičnim trenucima, poput Без Превод i Се Ќе Се Распадне). S druge strane, mehanizovani repetitivni ritmovi podsećaju na ono što je predmet kritike u tekstovima – život u automatizovanom društvu bez saosećanja.
Bernays Propaganda na Hapiness Machines pravi sintezu pop prijemčivosti i angažovane poruke, punka i plesne muzike. Iako završni proizvod nije savršen, on nedvosmisleno pokazuje da su Makedonci među retkima na ovim prostorima koji smelo spajaju različite oblike ne gubeći iz vida poruku. I to čine uglavnom veoma dobro.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari