Likantropija za početnike

Naslov originala: The Wolfman
Scenario: Andrew Kevin Walker, David Self
Uloge: Benicia Del Toro, Anthony Hopkins, Emily Blunt, Hugo Weaving, Art Malik
Žanr: horor
Trajanje: 102 minuta
Proizvodnja: SAD, 2010.

Nastanak rimejka klasičnog Universalovog horora The Wolf Man (1941) bio je, u najmanju ruku, stresan. Studio je oterao prvobitnog režisera Marka Romaneka, naložio prepravke scenarija Andrewa Kevina Walkera i doveo rutinera Joea Johnstona (Draga, samnjio sam decu, Džumandži, Park iz doba jure 3). Snimanje se oteglo, usledila su dosnimavanja, prepravke... Početkom godine film je sa velikim kašnjenjem ušao u svetske bioskope. Da li se sve ovo čekanje isplatilo?

Ma kakvi.

Talentovani Walker (Sedam, Osam milimetara, Uspavana dolina) je u prošlosti više puta pokazao da ume da napiše odličan scanario, ali prepravke su verovatno isisale sav kreativni sok iz prvobitne premise. Kao rezultat smo dobili nepotreban i dosadnjikav film koji u ovom obliku bolje da nikada nije snimljen.

Fascinantno je koliko je Vukodlak neambiciozan. Istina, uložen je silan novac u oživljavanje epohe (radnja je smeštena u 1891. godinu) i specijalne efekte, ali to se pokazalo kao nedovoljno. U nepunih sat i po ispričana je već toliko puta viđena priča, osvežena sa samo jednim kvazipreokretom za koji je bio zadužen ser Anthony Hopkins - ovde na auto-pilotu, ali opet, sa izuzetkom Huga Weavinga, superiorniji u odnosu na ostale kolege. Proklestvo, Cigani, na silu ugurana ljubavna priča... Sve je tu, kao da se radi o parodiji a ne o pokušaju da se jednom od najpoznatijih čudovišta udahne novi život.

Del Toro predstavlja posebno razočaranje. Od njega se dosta očekivalo, ali njegov Lawrence Talbot je samo jedominenzionalni oronuli lutak koji trepće. Lon Chaney junior se verovatno prevrće u grobu zbog ovog nenadahnutog skrnavljenja. Pored Hopkinsa, malo živosti u priču unosi uvek pouzdani Hugo Weaving, ali njegovo prisustvo je vremenski ograničeno tako da ne uspeva da presudno pomogne filmu. Istina, nekoliko akcionih sekvenci u kojima čovek-vuk seje smrt po mračnim šumama Blackmoora (a kasnije i u Londonu) umereno je zabavno, ali po svojoj egzekuciji više liče na budalasti crtani film nego na priču u kojoj vam je stalo šta će se dogoditi sa junacima.

Iskusni Rick Baker je bio zadužen za specijalne efekte, ali nije zadovoljio očekivanja. Bez obzira na sav novac, transformacija Talbota u vuka ne može parirati višestruko superiorinijim preobražajem iz gotovo 30 godina starog Američkog vukodlaka u Londonu. Pretrana upotreba kompjutera ubila je poentu.

Kvalitetan vukodlački film je veoma teško snimiti. Pored pomenutog Landisovog klasika, samo još nekoliko naslova ove tematike se može uvstiti u horor plemstvo: Urlikanje, Vučja družina, eventualno Fatalna Džindžer... Vukodlak je negde na sredini. Gledljiva budalaština koja će vas nagraditi samo slabašnim urlikom bez ugriza.