Problemi koje film ima na nivou scenarija ili čak na nivou literarnog predloška teško da se mogu ispraviti režijom ili glumačkim zvezdama. Reditelj to ovog puta nije ni pokušao
scenario: Peter Steinfeld, po romanu Elmorea Leonarda
uloge: John Travolta, Uma Thurman, Vince Vaughn, Cedric The Entertainer, Andre Benjamin, Steven Tyler, Robert Pastorelli, Christina Milian, Harvey Keitel, The Rock and Danny De Vito
producenti: Danny De Vito, Michael Shamberg, Stacey Sher
žanr: krimi komedija
proizvodnja: SAD, 2005.
trajanje: 114 min.
svetska premijera: 4. mart 2005.
zvanični web: http://www.becoolmovie.com
Elmore Leonard je jedan od najproduktivnijih američkih pisaca. Njegovi
pulp romani imaju kultni status, u prvom redu zbog sjajnih dijaloga i upečatljivih likova. Pažljivo ga čitaju ljubitelji
hardboiled detektivskih romana, filmski scenaristi u potrazi za savršenom replikom, ali i kriminalci da bi pouzdano znali kako se govori na ulici. Čitao ga je i
Quentin Tarantino.
Uličnu filozofiju i jezik kojim govore njegovi likovi Tarantino duguje upravo Leonardu. Ekranizovao je Leonardov roman Džeki Braun, a nakon gledanja filma Budi kul nameće se zaključak da je reditelj F. Gary Gray gledao Tarantina umesto da čita Leonarda. Rezultat takvog postupka je bleda komedija koja je više omaž Tarantinu nego ekranizacija Leonardovog romana.
F. Gary Gray je mladi reditelj sa velikim iskustvom u režiranju hip-hop spotova. Kao i mnoge američke zanatlije u pozitivnom smislu te reči, u poslednjih deset godina snimio je pet-šest filmova (Friday, Negotiator, A man apart, Italian job...). Malo akcija, malo komedija, malo crnci, malo belci i malo toga što bi od Graya načinilo autora, bar za sada.
Elmore Leonard je 1991. godine napisao
Kratkih rukava (Get Shorty), roman o zelenašu Chiliju Palmeru koji iz zelenaškog biznisa prelazi u filmski. Po tom romanu je zatim 1995. godine Bary Sonnenfeld snimio film sa Travoltom u glavnoj ulozi. To nije bio baš dobar film. Leonard je 1999. godine napisao još jedan roman o Chiliju, u kome se Chili poput pravog heroja krimi-tranzicije ili mafijaške perestrojke okreće muzičkom biznisu. Jedini problem je, kako je gorko primetio jedan od junaka filma, što su u ovom poslu svi gangsteri.
Budi kul je ekranizacija tog romana.
Žanrovski, ovaj film je komedija zasnovana na dijalozima, koja počiva na ironičnom pogledu na svet kojim se bavi. Problem žanrovskog određenja je u tome što nam film ne daje dovoljno referenci o organskoj povezanosti junaka i sveta prema kome ti junaci imaju ironijsku distancu. Ono što je filmu Kratkih rukava davalo šarm jeste njegova metafilmska dimenzija, a to je ono što je filmu davalo i ironiju. Muzički biznis se u filmu Budi kul tretira samo kao zgodno okruženje tako da ironija deluje potpuno proizvoljno. Istini za volju, ovaj film pokušava da se našali na račun filmskih nastavaka, tj. na svoj račun, ali šale deluju potpuno nepotrebno i neprirodno.
Dramaturška konstrukcija je mestimično labava i proizvoljna, a uzroke toga treba tražiti u tretmanu likova. Veliki broj likova sa kojima se prethodnik dobro nosio u ovom filmu predstavlja problem, pa se epizode smenjuju bez svesti autora o celini koju treba da formiraju. To je problem scenarija, koji potiče iz nedoslednog postupka dramatizacije romana. Naprosto, roman trpi takav tretman likova, film ne. Film ne počiva na obrtima, mada povremeno stvara takav utisak. Priča je linearna, a nekoliko glavnih obrta prepisani su iz prethodnog filma.
Najzanimljivije u oba filma su svakako scene u kojima neki od likova, ili više njih, upere pištolj u Palmera, koji čitavu stvar uvek reši svojom viseguy diplomatijom. To je, čini se, jedina stvar koja nije izbledela, ali nipošto nije dovoljna. Čak ni kao opravdanje za nastavak.
Posvete Tarantinu su posebna priča. Scena plesa sa Umom Turman i Travoltom je najplakatskija, najpretencioznija i nepotrebna. Filmu ne donosi ništa niti išta pomera, a troši vreme. Kao da ih nismo već gledali kako plešu u jednom prosečnom, ali veoma poznatom filmu.
Problemi koje film ima na nivou scenarija ili čak na nivou literarnog predloška teško da se mogu ispraviti režijom ili glumačkim zvezdama. F. G. Gray to čak nije ni pokušao. Zato je ovaj film tako loš.
Komentari