Pioniri maleni, mi smo vojska prava…

Originalni naziv: First Squad: The Moment of Truth
Scenario: Aljosha Klimov, Misha Shprits
Uloge: Elena Chebaturkina, Sergei Aisman, Michael Beskorovainy
Žanr: animirani, ratni, fantastika
Trajanje: 73 min
Proizvodnja: Rusija, Japan, Kanada, 2009.

Studio 4°C je, proteklih godina, iznedrio nekoliko ultra-stilizovanih animea i dokazao da su njihovi animatori spremni na svakojake, najčešće uspešne, eksperimente (Digital Juice, Mind Game, Genius Party & Genius Party Beyond) i međunarodnu saradnju (Animatrix, Batman: Gotham Knight). Osim toga, treba im zahvaliti što su artističniji anime približili široj publici, ma koliko ona negodovala, izobličujući estetiku glavnotokovskih ostvarenja i prilagođavajući je svojim potrebama, što je, u istoj meri, primenjeno i u slučaju animea First Squad.

Godina je 1942. Na Istočnom frontu, okultisti SS-a odlučuju da prizovu duh moćnog barona von Wolffa, poraženog 1242. u Bici na ledu, kako bi tok rata preokrenuli u svoju korist. U redovima Crvene armije, šesta divizija ruske obaveštajne službe odlučuje da, pomoću necro-portala oživi pripadnike Prvog odreda - pionire stradale početkom rata. U tome će im  pomoći jedina preživela pionirka, 14-ogodišnja Nadya, koja poseduje moć da predvidi Momente Istine, najkritičnije trenutke u budućim okršajima, tokom kojih akcije jedne osobe mogu odlučiti ishod borbe...

Zasnovan na konceptu dvojice ruskih umetnika, Aljoshe Klimova i Mishe Shpritsa, inspirisanih, između ostalog, i delom Mamorua Oshiia i Tarkovskog, a nastao u saradnji sa rediteljem Ashinom, First Squad gotovo neprimetno objedinjuje ruski i japanski senzibilitet, četiri različita, ali međusobno izbalansirana žanra (akciju, istorijsku fikciju, dramu i lažni dokumentarac, a.k.a. mockumentary) i kao najveće iznenađenje (i najrizičniji potez), animiranu i igranu formu.

U kvazidokumentarnim sekcencama stručnjaci različitih profila, od vojnih lica preko ratnih veterana i psihoanalitičara do novinara, pokušavaju da daju sopstveno viđenje određenih događaja, pa tako jedni racionalizuju natprirodno, a drugi tvrde kako “Rusi nikada nisu bili umešani u takve gluposti”.

Ideja Klimova i Shpritsa potekla je iz stripa Pionirski heroji, o borbi pionira sa nacistima tokom II svetskog rata, jedinog izvora herojske akcije u Sovjetskom Savezu 80-ih, s obzirom na to da su zapadnjački filmovi i literatura bili zabranjeni. Namera scenarista je bila da sećanja na sovjetsku kulturu implementiraju u savremenu umetnost, odnosno u sve popularniji fenomen – anime.

Već u uvodnoj špici, jednoj od najprivlačnijih u japanimaciji, a u stilu propagadnih komunističkih postera, postaje očigledno da su postigli svoj cilj. Rezultati temeljnog istraživanja jesu autentični kostimi, vozila, dokumenti, planovi i arhitektura, čime je stvoreno realistično okruženje.

Osim sveta živih, kojim dominiraju nijanse braon i sive, uz belinu snega i crvene detalje, prikazan je i svet mrtvih, ispunjen ne samo avetima, već i ostacima statua i objekata pod velom ljubičaste, što se pokazalo kao zanimljiv (logičan?) izbor. Iako se po paleti boja razlikuju, atmosfera koja vlada ovim svetovima je slična, jer pali borci nastavljaju tamo gde su za života stali, a zaokružena je odgovarajućom zvučnom podlogom ili, neretko, tišinom, kada je muzika suvišna. Put sa ovog ka onom svetu (preciznije, povratak Nadyinih drugova među žive), kao i Nadyino snoviđajno podsećanje na prošlost upečatljivi su primeri animiranog nadrealizma.

Klišei koji su u današnjim bilo igranim, bilo animiranim ostvarenjima česta pojava, a kojih i ovde ima, prožeti su nenametljivo, kroz poluozbiljnu igru slobodoumnog tumačenja istorijskih lekcija. “Cliffhanger” na samom kraju pruža nadu da će jednostavna, mitolika priča poprimiti novu dimenziju u nastavku (serijalu?), a likovi postati još kompletniji. To, međutim, ne znači da su oni loši – naprotiv, spontanost u razvoju protagonista i njihovih odnosa (Nadye i njenih drugova, naročito) tokom vrlo ograničenog roka, učiniće da se gledalac u tom malom, ali odabranom društvu oseća prijatno, ispunjen emocijama. 

Glasove im pozajmljuju ruski glumci, čime se dosta dobilo na egzotičnosti, uprkos činjenici da Rusima nedostaje prstohvat onog žara koji poseduju japanski seiyūi – ipak je to potpuno drugačiji mentalitet. Možda baš zbog toga First Squad treba, pre svih, preporučiti rusofilima, pa tek onda ljubiteljima animea.

Ako možete da pređete preko toga da je stil za koji (kilo)gram (kako za koga) teži od sadržaja, First Squad: The Moment of Truth će vam pružiti nezaboravan doživljaj. Bilo bi šteta ignorisati entuzijazam Klimova i Shpritsa, kao debitanata u anime vodama, jer se njihov prvenac lagodno može smestiti među najatraktivnje osvrte na II svetski rat u okviru sedme umetnosti, pa zato zaslužuje naslednika.