Divno animirano iznenađenje sa južne Zemljine hemisfere podseća nas da crtaći odavno nisu samo za decu
Zvanični naslov: Mary and Max
Scenario: Adam Elliot
Glasovi: Toni Collette, Philip Seymour Hoffman, Eric Bana, Barry Humphries, Bethany Whitmore
Žanr: Animirani/Drama/Komedija
Trajanje: 92 minuta
Proizvodnja: Australija, 2009.
Da tradicionalni vidovi animacije mogu preživeti i čak trijumfovati u eri CGI-ja, već smo imali prilike da se uverimo ove godine, gledajući Koralinu i tajanstveni svet. Meri i Maks su takođe glinene figurice, ali sa potpuno drugačijom pričom.
Njihov monohromatski svet ispunjavaju bizarni likovi i ozbiljni emotivni i psihološki problemi. Autor Adam Elliot, nagrađen Оskarom za svoj prethodni film, Harvie Krumpet (2003), ponovo kombinuje simpatično sa grotesknim i koristi humor da bi prikazao ne tako zabavne strane stvarnog života.
Elliot se bavi neobičnim ljudima koji su iz ovog ili onog razloga na margini socijuma. Ovoga puta upoznajemo usamljenu i zanemarenu devojčicu iz Australije Mаry i njenog dopisnog prijatelja Maxa, gojaznog Njujorčanina sa Aspergerovim sindromom. Usamljeni, svako u svom svetu, njih dvoje provode dane okruženi imaginarnim prijateljima i neuobičajenim kućnim ljubimcima (puževi, jednooka mačka i petao pobegao iz klanice). Vezuju ih ljubav prema svim vrstama čokolade i crtanoj seriji koju prate.
Autori smeštaju Mary u svet kojim preovlađuju nijanse smeđe i bež, dok je Maxov univerzum crno-beli, uz povremene sevove crvene. Oboje ih odlikuje bistrina i radoznalost sa kojom gledaju na okolni svet, pa njihova uzajamna prepiska vrvi od verbalnih bisera kojima ćete se smejati od srca, i dubokih životnih mudrosti koje ćete poželeti da sačuvate u nekoj knjizi citata.
Adam Elliot uspeva ono što je često veoma teško: da se ozbiljno bavi sociološkim i psihološkim problemima, kao što su zlostavljanje u školi, alkoholizam i tretman hendikepiranih ljudi, a da pritom ne bude ni patetičan ni napadno poučan. On samo želi da skrene pažnju na to da na ovom svetu postoji mnogo ljudi koji se ne uklapaju u malograđanske pojmove prihvatljivog i normalnog, ali da su ti ljudi vredni pažnje i često mnogo interesantniji nego što se na prvi pogled čini.
Kao i priču o Harvieju, i ovaj film prožima optimizam, altruizam i ljubav prema životu, uprkos tome što su oboje glavnih junaka konstantno izloženi bolnim udarcima sa svih strana. Meri i Maks možda nije za sve generacije, ali je sasvim sigurno delo za sva vremena i revolucionarno ostvarenje u svetu animiranog filma.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari