Retko ko zna da ponudi svoje srce na dlanu na tako prefinjen način kao Takeshi Kitano. Izgarajuća želja za priznanjem (ponajviše od rodne japanske grude) uobličena je u intimni filmski esej o umetnosti
Naslov originala: Akiresu to kame
Scenario: Takeshi Kitano
Uloge: Takeshi Kitano, Kanako Higuchi, Yurei Yanagi...
Žanr: Drama, komedija
Trajanje: 119 min
Proizvodnja: Japan, 2008.
Završni deo Kitanove triologije o umetnosti je ujedno i najbolji. Dok je u prethodna dva filma iz "art and me" triptiha (Tachesis’ i Glory to the Filmmaker!) mogao da se delimično prekrije simboličnim preispitivanjima konflikata unutar umetničke ličnosti, pitanjima filmske industrije i smisla rada unutar nje, sada je Kitano ostao potpuno sam sa sobom (i svojim slikama) na terenu lične ambicije i shvatanja sopstvene uspešnosti.
Biografska potka filma je podeljena na tri segmenta života slikara Machisua: detinjstvo, mladost i zrelo doba.
Bezbrižno detinjstvo u bogatoj preduzetničkoj porodici koja podržava i učvršćuje Machisuovu želju za slikanjem biva prekinuto iznenadnim krahom porodične firme koji prouzrokuje samoubistvo oba roditelja. Nakon života kod surovih rođaka Machisu završava u sirotištu posle kojeg ga upoznajemo kao smirenog i tihog mladića opsesivno navučenog na slikanje.Drugi deo filma je posvećen umetničkim istraživanjima mladog slikara u okvirima savremene umetnosti i začetku porodičnog života sa devojkom/budućom ženom koja ga bezuslovno podržava u kreativnom radu.
Finalni deo filma se bavi zrelim, starijim Machisuom (kojeg igra sam Kitano) u beskonačnim kašnjenjima za aktuelnim umetničkim trendovima/teškoći pronalaženja sopstvenog stila i samim tim – komercijalnim neuspehom.
Kitano ima vrhunski osećaj za tempo. Ceo film teče u besprekornom zen tajmingu gde imate utisak da se svaka scena završava upravo kad i treba. Perfektno precizna filmska struktura koja se naslanja na najbolje momente francuske filmske škole naglašava lepotu promišljenih statičnih kadrova koji nas fokusiraju na dešavanja unutar slike. A unutar nje se odvija egzistencijalna drama koja tragikomičnim Kitano stilom razotkriva samog autora.
Dok se periodično smejemo nespretnim i često suludim pokušajima slikara da udovolji konstantno promenljivim zahtevima art dilera u službi najvećeg maestra - tržišta, istovremeno osećamo talase nežnosti podstaknute dirljivošću i nevinošću samih aktera koji su determinisani na luzersku poziciju do kraja. Kao i Ahil u filozofskoj trci sa kornjačom. Želja za priznanjem uz kvalitativno zacrtane ciljeve je motiv koji snagom trajektnih turbina pokreće samog Kitana da iznova pravi ni-manje-ni-više-nego-odlične filmove.
U svojoj detinjoj neposrednosti on ličnu priču postavlja na nivo univerzalnih emocija i (još jednom) uspešno dodiruje ljudsko u svima nama. A sam art/ist je shit u terminima kupoprodaje (setite se Warholove konzerve tog naziva – Kitano je sigurno zna). Ono što je suštinski bitno je unutrašnji imperativ rada koji opstaje i bez šuški.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Bata (gost)
| 08.12.2009. 14.09.02
Moram da gledam... hvala.
-
akira (gost)
| 08.12.2009. 15.10.03
Iz ovih stopa krecem u potragu za filmom. 10x za info.
-
Dr.D (gost)
| 08.12.2009. 22.21.41
Rekli su mi da obavezno pogledam.Hvala za opis filma
-
Milos (gost)
| 08.12.2009. 23.45.25
Ovo je jedini od pet filma koje sam gledao na FAFu a da mi se nimalo nije dopao. A najviše sam očekivao baš od njega. Obećavajući početak, zanimljiva tema... i ništa više od toga. Zadnjih pola sata (najmanje) sam jedva izdržao. Sve što je autor nameravao da kaže rekao je mnogo pre kraja i film traje najmanje 50% predugo.
-
carlos rodriguez suarez corrante blanca (gost)
| 09.12.2009. 09.34.08
film je sjajan. zanimljiv. jednostavan i vrlo efektan. Preporuka
-
Biljana (gost)
| 09.12.2009. 11.23.52
Slažem se sa Milošem, film mi se uopšte nije dopao, a baš sam polagala nade u njega, pogotovo s obzirom na to da mi se film "Dolls" istog reditelja veoma dopao. "Ahil i kornjača" je pun nepotrebnih scena, gde svaka sledeća liči na prethodnu i time gubi svaku poentu.
-
brate (gost)
| 09.12.2009. 14.09.52
ali ovaj film je gRRRozan,
Kitano je tolko hteo da pretera
da je previshe preterao
u svakom smislu
-
bojan (gost)
| 09.12.2009. 17.04.05
vaistinu kitano. za sve koji "ne mogu", neka predju na kusturicu.
-
brate (gost)
| 09.12.2009. 22.31.20
umetnost kao smor
-
1.5v (gost)
| 10.12.2009. 21.21.58
2/10
-
Novak Grozni (gost)
| 29.12.2009. 03.16.39
Totalno razocarenje...uprkos nekolicini briljantnih scena na tragu Kitanovog genija...I prije sredine se pogubio, pretjerao sa miksom zanrova i neodlucnostu Autora, (jedi)no ako tako posmatramo film-kao paralelu glavnom junaku koji traga za slikarskim stilom, izrazom, sobom, cime vec-onda je AHIl remek-djelo...Ako zaista zelite vidjeti vrhunski ESEJ O FILMU onda uzivajte u poslednjem Almodovaru, koji, za razliku od dobrog, starog Beat Takeshija (josh) nije posenilio...
-
misha (gost)
| 18.02.2010. 18.59.29
potpuno se slazem sa prikazom izuzetno iskricavog filma,takvo osvezenje,kojeg nije bilo na autorskom festivalu,za tri koplja bolje od izvikanog hanekea,toliko puno duha u filmu,uopste preporucujem jos bisera iz japana,pre svega Tokijsku sonatu
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.