Špageti tvister(n)

Naslov originala: Cloudy with a Chance of Meatballs
Scenario: Phil Lord i Christopher Miller, po knjizi Judi Barrett i Rona Barretta
Uloge: Bill Hader, Anna Faris, Neil Patrick Harris, James Caan, Bruce Campbell, Andy Samberg, Mr. T, Bobb'e J. Thompson, Benjamin Bratt, Al Roker, Lauren Graham, Will Forte
Žanr: Animirani/Komedija
Trajanje: 81 minut
Proizvodnja: SAD, 2009.

Surova konkurencija u svetu animiranog filma počela je da proizvodi ogroman pritisak na sve autore koji imaju nameru da se upuste u ovaj posao. Autorima Sonijevog animiranog prvenca sigurno nije bilo lako da se suoče sa ovakvim izazovom. I u ogromnoj želji da mu dorastu – malo su preterali.

Koristeći omiljenu dečju knjigu kao inspiraciju, Lord i Miller na svoj način obrađuju priču o minijaturnom ostrvu u Atlantskom okeanu gde hrana – pada sa neba. Za razliku od originalnog dela, gde poreklo ove sulude atmosferske pojave nije objašnjeno, u filmu je glavni krivac za tu situaciju nespretni ludi naučnik, Flint Lockwood (Hader), čiji je glavni cilj da dobije malo pažnje, uspeha i potvrde u nemaštovitom i dosadnom socijumu u kom živi. Osobe koje on prvenstveno želi da impresionira su njegov skromni i mudri otac (Caan) i slatka meteorološkinja Sam Sparks (Faris).

Međutim, u svojoj neprestanoj želji da nikog ne razočara i ispuni svima sve želje, Flint naručuje od mašine koju je kreirao sve sumanutije količine hrane, da bi se ukusne padavine na kraju pretvorile u niz hranljivih nepogoda, koje ne pogađaju samo njegov gradić, već prete da unište celu planetu. Film se od tog trenutka pretvara u parodiju filma-katastrofe, a Flint u nevoljnog akcionog heroja.

Iako je premisa dovoljno zanimljiva (čitaj uvrnuta), i ne može se reći da film nije uglavnom zabavan, na svakom koraku stiče se utisak preteranosti.

Atraktivna i živopisna CGI animacija, urađena u jarkim bubblegum bojama, iskorišćena je da bi se ilustrovao dekadentni svet neograničenog izobilja u koje je zapao gradić Chewandswallow, ali potpuno neumereno, tako da je gledalac konstantno bombardovan vizuelnim utiscima koji proizvode mučninu.

Isto ćete osetiti i pred pokušajima scenarista da u svakom trenutku ubace poneštu „urnebesno“. Neke šale se ponavljaju toliko puta, da do kraja gube svaku sposobnost da izmame makar osmeh, a blatantni samoironični humor, više namenjen odraslima nego deci, mada u rukama prevejanih komičara Hadera i Faris, u ovom kontekstu više izmamljuje osećaj neprijatnosti i oduzima bilo kakvu mogućnost identifikacije sa likovima. Jedina osoba čija će vas se sudbina ticati je tužni Flintov otac, jedini koji vidi da se katastrofa bliži pre svih ostalih.

Blago iritantan je i moralistički podtekst kojim nas autori sve vreme biju po glavi: pohlepa i neumerenost u blagostanju, problem zagađenja životne sredine, prednost fizičkog izgleda nad pameću... izgleda da su uspeli da ubace svaku važnu životnu pouku koje su se setili. Samo što nije sigurno da će ih deca prepoznati u oluji džinovskih viršli i ćufti.