Sumnjivo lice

Naslov originala: Beyond a Reasonable Doubt
Scenario: Douglas Morrow (verzija iz 1956.), Peter Hyams
Uloge: Jesse Metcalfe, Amber Tamblyn, Michael Douglas, Joel Moore, Orlando Jones
Žanr: triler
Trajanje: 105 min.
Proizvodnja: SAD, 2009.

Za razliku od savršeno bespotrebnih poigravanja Hitchcockom kao što je npr. Savršeno ubistvo Andrewa Davisa iz 1998, reditelj, scenarista i direktor fotografije Peter Hyams mudro se zadržao na tome da snimi hičkokovski film tako što će iz naftalina izvući jedan od manje poznatih i cenjenih trilera jednog drugog čuvenog reditelja – Fritza Langa.

Kako državni tužilac Mark Hunter (Michael Douglas) kaže svojoj štićenici: „Najvažnije je da ti veruješ u krivicu optuženog i onda će i porotnici verovati“. Hyamsova krivica, pak, očigledna je već nakon prvog čina, a porotnici (publika) će teško moći da usled nedostatka dokaza zanemare to što su čuli i videli, pogotovo ako su se nagledali sličnih slučajeva, pa čak i ako među njima nije bio Langov original iz 1956. Jednostavno rečeno, film je predvidiv, a jedini mogući obrt nije dovoljno zabašuren kako bi dozvolili crvu osnovane sumnje da nas muči do samog kraja.

Zapravo, osim dve majstorski režirane scene automobilske potere, koje pokazuju da Hyams i dalje može da se nosi sa mlađim kolegama (ipak je reč o reditelju koji potpisuje dva koliko-toliko solidna filma sa Van Dammeom), Izvan svake sumnje je nalik na neobičan eksperiment – film kakav bi snimio reditelj iz pedesetih ako bi ga nekim čudom transportovali u sadašnjost. Ovo je istovremeno i kompliment Hyamsu, ali i zamerka.

Naime, pribegavanje retro štimungu, koji se naročito ogleda na planu smenjivanja scena i upotrebe muzike (iskusni David Shire), pomoglo je reditelju da pronađe odgovarajući vizuelni ključ u kome će čak i pojedina opšta mesta delovati manje otrcano, ali je zato plaćen danak dramaturgiji – naročito kada je u pitanju pravilno doziranje informacija, kao i odnosi među likovima gde se „retro“ pre čita kao „anahrono“.

Ono što se Hyamsu ne može uzeti kao olakšavajuća okolnost je potpuna neiskorišćenost Michaela Douglasa čija se pojava svodi na nekoliko ne previše pamtljivih monologa, što je miljama daleko od Gordona Gekkoa recimo. Kada je reč o holivudskom podmlatku, Amber Tamblyn je uvek lepo videti na velikom platnu, iako i dalje ostaje na listi čekanja za ulogu u kojoj bi mogla da pokaže sav svoj potencijal. Jesse Bradford bi, pak, mogao da nastavi da se mota po TV serijama.

Izvan svake sumnje, kao i svaki film Petera Hyamsa, vizuelno je dovoljno izbrušen da ga je lako svariti i na momente u njemu uživati. Međutim, konačna presuda je sveobuhvatna. Hyams kao direktor fotografije je ubedio porotu, Hyams kao reditelj se izvukao uslovno, ali Hyams kao scenarista je kriv za triler koji je tek polovično uzbudljiv i nimalo originalan.