U nepodnšljivoj memli Living Rooma SKC-a ST je još jednom pokazao zašto je najhrabriji frontmen u Srbiji danas
Mesto: Living Room, Beograd
Vreme: Subota, 7. novembar 2009.
Ne početi izveštaj sa sinoćnjeg nastupa Goribora i predgrupa u Living Roomu SKC-a detaljima o apsolutno nehumanim uslovima u kojima se sve dešavalo, bilo bi teško ogrešenje o elementarna novinarska pravila. Zašto izveštaj s koncerta ponajboljeg srpskog benda u ovom trenutku mora početi žalopojkom o organizaciji? Zar je nemoguće obezbediti minimum makar podnošljivih ako već ne pristojnih uslova?
I šta je sledeće čemu će nas izložiti organizatori klupskih svirki u Beogradu? Pustiće bojni otrov? Pčele ubice? A sinoć je sve bilo tu: nesnosna vrućina, gužva, kašnjenje...
Srećom, bio je tu Goribor, jedini domaći bend zbog kojeg mi nije teško da prolijem više znoja nego što sam popio piva. Ipak, moja prijateljica, inače vatren fan Goribora, napustila je koncert nakon samo nekoliko odsviranih pesama, jer više nije mogla da izdrži. To je bilo oko 01, a početak koncerta je zakazan za 22, s logičnom pretpostavkom da bi glavni bend trebalo da izađe na binu najkasnije do 23:30, i to ako se predgrupe malko razmahnu...
I razmahale se jesu. Pre Goribora, svirali su Plan Koren iz 9 i Sizife, daj kamen! Ma koliko simpatični bili, oba nastupa ipak su trajala predugo. Dok su se PK9 i Sizif trudili da najbolje predstave svoju muziku pred verovatno najbrojnijom publikom pred kojom će svirati ove godine, dobar deo posetilaca prošetao je do hola SKC-a da malo uhvati vazduha pred novo uranjanje u memlu Living Rooma.
Oni koji ih nisu videli propustili su zanimljiva viđenja mračne elektronike (PK9) i vesele funk-alternative (Sizif), koji su se sasvim lepo uklopili u ono što je sledilo, i zbog čega su svi došli.
Početak svirke Goribora odmah je pogodio u centar. Pesma Gradovi se lome nikad nije zvučala aktuelnije. Dok je pevač Aleksandar Stojković ST pevao o „beloj Šengen Šindlerovoj listi“, publika je odreagovala trenutnim oduševljenjem. Međutim, nešto ne verujem da su time ni bend ni publika hteli da proslave aktuelne lepe vesti iz Brisela, po kojima bi građani Srbije tamo negde oko Sv. Nikole konačno trebalo da uđu na taj famozni spisak...
U muzici Goribora nema mnogo razloga za slavlje: Obeleženost je ipak malo stalnija kategorija i nikakav birokratski dekret ne može da je ukloni.
Kao i u nekoliko ranijih navrata, publika je najbolje reagovala na pesme objavljene na istoimenom albumu Goribora (Ko sam, Sjajne niti, Bez, St Bluz, Rolamo, Dalajlama me se sećaš, Voli me...), uz nekoliko novih pesama.
Najveća promena u odnosu na prethodni koncert (u Rexu, u aprilu) bio je novi bubnjar benda Miloš Vojvodić (umesto Puljanina Marca Quarantotta), kao i još jedna usna harmonika (uz onu koju svira ST). Bend je ovog puta zvučao sirovije, rockerskije i prljavije: ST je još jednom pokazao zašto je najhrabriji frontmen u Srbiji danas, a gitariste Piti je naterao hipstere u publici da blues slušaju zatvorenih očiju, što nije mali rezultat.
Uživanje je gledati takav tandem na bini.
ST je opet negde u drugom planu, publici okrenut bokom, često na kolenima ili pripijen uz stalak mikrofona, a Piti je gitarski gazda, pouzdani menadžer orkestra koji gitaru ume da zasvira i zubima.
Iako je sinoćni koncert bio izvanredan, moram priznati da mi je onaj iz Rexa ostao u mnogo jačem sećanju. To se posebno odnosi na pesmu Dalajlama me se sećaš, koja me je u Rexu dovela na rub ekstaze, baš kao i dobar deo publike, koja je tokom gotovo cele pesme doslovno urlala.
Ovog puta to se nije desilo. To ne zavisi toliko od uslova sviranja (ST se izvinjavao zbog tehničkih problema), koliko od gole emotivnosti te neverovatne pesme. Izgleda da Dalajlama ima svoju volju, nezavisnu i od benda i od publike, a u Rexu je prosto bila bolje raspoložena.
Nakon dva bisa, koncert je završen pesmom Ljubavi moja, još jednim ST-ovim biserom koji tako lako i bezobrazno vraća princip iskrenosti u središte srpske rock muzike. Šta takvoj pesmi mogu organizatori koncerata, Šengen lista ili bilo ko i bilo šta?
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari