Prvenac dosadašnjeg režisera reklama i muzičkih spotova, Marca Webba, pokazuje kako se naizgled izanđala tema može obraditi na originalan način
Zvanični naziv: (500) Days of Summer
Scenario: Scott Neustadter, Michael H. Weber
Uloge: Joseph Gordon-Levitt, Zooey Deschanel, Chloë Moretz, Geoffrey Arend, Matthew Gray Gubler, Clark Gregg, Minka Kelly
Žanr: Ljubavni
Trajanje: 95 minuta
Produkcija: USA, 2009.
Ponekad prosto oduševljava činjenica koliko je filmova (pesama, knjiga...) moguće napraviti na večnu temu „momak-upoznaje-devojku“.
Kao deca postmoderne, povremeno pomislimo da se nikada više neće pojaviti išta iole zanimljivo tim povodom. Ipak, mudar čovek ubrzo shvata da je dovoljno tom otrcanom motivu dodati drugačiji ugao gledanja i par ne toliko često rabljenih a ipak omiljenih pesama, pa da stvar izgleda potpuno drugačije.
Ne može se reći da su se scenaristi previše zadržali na smišljanju priče za (500) Days of Summer - mladi i perspektivni, ali, kako drugačije nego u životu nesnađeni obožavalac Smithsa, Tom Hanson (Gordon-Levitt, Tommy iz serije 3. kamen od Sunca), upoznaje podjednako simpatično-čudnu lepoticu Summer (preslatka Deschanel).
Iako mu ona odmah na početku kaže da nije zainteresovana za ozbiljnu vezu, on je siguran da je našao srodnu dušu. Zadojen tužnom britanskom indie muzikom i ljubavnim filmovima, Tom u „jedinu pravu ljubav“ veruje kao katolici u bezgrešno začeće. Summer nije toliko sigurna.
Marc Webb koristi ovu krhku potku da ištrika prilično raznobojno pletivo. Trudeći se da izbegne klasično, linearno pripovedanje, on nam 500 dana Tomove opsednutosti Summer prikazuje kao crtice, fragmente mnogo veće i komplikovanije slike njihove veze. Iako se stiče utisak da ima mnogo toga što nam nije rečeno, Webb uspeva da stvori konzistentnu priču koju, uprkos nedostatku hronološkog redosleda nije teško pratiti.
Webb maherski uočava simptomatične detalje zaljubljenosti. Tomova fascinacija Summer prikazana je kroz spotovske sekvence koje gustiraju kadrove devojčine kose, očiju, dlanova i vešto oneobičavaju svakodnevne dijaloge čineći od njih uvrnute dijaloške minijature između Toma i Summer. Primat Tomove vizure doprinosi da se gledalac saživi i na kraju pati i smeje se zajedno sa njim.
Međutim, iako je pokušao da ovim filmom stavi veliki znak pitanja pred sve iluzije o ljubavi koje smo kao tinejdžeri naučili iz Morrisseyevih pesama, Webb pribegava ne potpuno očekivanom, ali ipak prilično mlakom kraju, gde nije baš jasno da li on želi da dovede u pitanje postojanje „jedine prave ljubavi“, ili da ovaj arhetipski motiv revalorizuje kroz postojeću sumnju.
Tako umesto velike demitologizacije ljubavnih zabluda, koje film svojim zapletom najavljuje, dobijamo samo simpatičan filmić čiji su glavni aduti lepota glavne glumice uz koju su ove zablude nalik sastavnom delu flerta, odličan izbor muzike i nekonvencionalna epizodijska, spotovska režija.
Ipak, (500) Days of Summer zaslužuje priznanje kao jedan od retkih filmova o muško-ženskim odnosima koji ne pokušava da iste sagleda iz moderne vizure, kao borbu među polovima, već se jednostavno prepušta starim dobrim ljubavnim jadima, idealizaciji i razočaranju, kao kod samog Getea. Nije loše za prvi put, g. Webb.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari