Goodnight Unknown

Najpoznatiji kao basista Dinosaur Jr. koji je svirao na kultna prva tri albuma, zatim jedan od pionira lo-fi zvuka, osnivač i član grupe Sebadoh, kao i ekscentričnih Folk Implosion, pa onda opet član Dinosaur Jr - tako bi izgledala sažeta biografija Lou Barlowa.

Svo to vreme on je objavljivao i solo albume, koji su često bili samo zbirke kućnih snimaka načinjenih na četvorokanalnoj mikseti. U poslednje vreme, odnosno od prošlog albuma Emoh snima u studiju, i tek se tu i tamo otkrije nekadašnji lo-fi šarm.

S obzirom da je Dinosaur Jr.(na čijim albumima je zastupljen sa po dve pesme)jedini aktivan bend u kom Barlow trenutno svira (ne računajući reunion turneje sa Sebadoh), a budući da je aktivan autor, solo albumi su postali glavni fokus njegovog delovanja. Tamo gde kolega J. Mascis napravi pesme od sedam minuta, od kojih pola odlazi samo na gitarsku solažu, Lou Barlow pokazuje više umerenosti, nalazeći sebe u jednostavnim folk pop pesmama koje nikad ne prelaze tri minuta.

Imajući to u vidu bilo bi interesantno čuti kako Dinosaur Jr. obrađuju ove stvari sa restrikcijom kada je reč o dužini solaže.

Ali ipak, Lou Barlow je ove stvari ponudio na solo izdanju, koje prolazi prilično brzo i lagano. Akustična gitara, introspektivni Louov glas, melanholični folk, izvesna mirnoća u kojoj se glas i gitara većim delom albuma nalaze sami bez drugih instrumenata, stvaraju osećaj izolacije. To su obično pesme u kojima se najviše ispoljavaju strepnja i nestrpljenje, u kojima se Lou bori sa sobom, percipirajući svoje greške (kao u pesmi I’m Thinking), ili pričajući prosto ono što nije umeo drugačije nego kroz pesmu.

U trenucima kada nije suviše povučen u sebe, zvuk je malo topliji, iako jednako intiman, poput manifestne Modesty, ili setnim ljubavnim ispovestima protkanih Take Advantage i The One I Call. U treću grupu ulaze pesme u kojima se Barlowu priključuju bas i bubanj, koje su bliže indie lo-fi zvuku Sebadoha, dok harmonika i neobičan ritam u pesmi Gravity evociraju zvuk Folk Implosiona.

Louov osećaj za melodiju je ono što dobrim delom nosi ovaj album. To naročito dolazi do izražaja u onim pesmama koje su na tragu psihodeličnog roka ’60-ih, koje se manje oslanjaju na kamernu atmosferu i u kojima se i ritam sekcija uključuje, čineći da te pesme zvuče više „bendovski“, a manje u singer-songwriter maniru.

Osim Sharing koja otvara album i koja bi lako mogla da bude pesma Dinosaur Jr.-a, sa sve karakterističnim distorziranim basom, melodijom i bukom, albumom dominira intimni glas i gitare koje ponekad prate neobično aranžiran bubanj, često sveden samo na perkusije.

Inače, za bubnjeve je zadužen, gle čuda, Dale Crover iz metal/proto-grunge benda Melvins, dok u jednoj pesmi gostuje i Murph iz Dinosaur Jr. Od ostalih gostiju tu je Lisa Germano, mada je njeno prisustvo simbolično. Gitarista Imaad Wasif koji je najpoznatiji kao pomoćni gitarista na turnejama Yeah Yeah Yeahs, mada je već i ranije sarađivao sa Barlowom, ovde od gostiju ima najzapaženije mesto, ukrašavjući pesme svojim dodatnim gitarskim aranžmanima.

Još jedan kuriozitet je da produkciju potpisuje Andrew Murdock, poznat po radu sa metal bendovima, što zvuku albuma dodaje nešto što nismo mogli da čujemo na ranijim Louovim radovima – hladniji je, procesiraniji, ali tako da se ne gubi ništa na osećaju zarad ispeglanosti, koje praktično i nema mnogo.

U svakom slučaju, neobičan, introvertan album, koji predstavlja mesto samospoznaje i razumevanja za ranjive ljude. Kao takav će najviše prijati onima koji se (ne s)nalaze u svemu tome. 

Audio:

• MySpace