Farm

 “Now you will be free
With no sick people tugging on your sleeve
Your big head has that "more room to grow"”

Sebadoh - Free Pig 

U vreme kad skoro više niko ne veruje top listama, zbunjujaća, zabavna, a ponekad i veoma informativna statistika na internet stranici amazon dot kom nudi parcijalnu sliku o traženosti i popularnosti muzičkih proizvoda. Tako se, recimo, čak 73% posetilaca koji su tražili novi album Dinosaur Jr-a Farm odlučilo da ga poruči. Nekima ni ta kupovina nije bila dovoljna: 17% njih je usput u potrošačku korpu ubacilo i The Eternal Sonic Youtha, a po 3% je dodalo i jednosatne novitete Placeba i Eelsa.

Taj podatak ne govori toliko o srodnosti navedenih bendova, koliko o profilu publike koja sebi danas može da priušti srebreni disk, ili se nauštrb nekog drugog sitnog životnog zadovoljstva odlučila da pomogne umetnicima i preživelim izdavačima.

Ko je sve danas još u stanju da snimi delo vredno tako značajne investicije, kad znamo da ljudsko uvo, tj. ljudski mozak apsorbuje samo 10% snimljene informacije? MP3 je u tom smislu daleko jeftiniji i ekonomičniji format.

Kartonski omot Farma, osim naslikanih zelenih divova sa drvećem na glavi, dugokosih devojčica u njihovim rukama od lišća, pticama koje se gnezde na njihovim ramenima od lišća i visokih fabričkih dimnjaka u pozadini, optički ne nudi skoro ništa više. Rudimentarne informacije, osim imena članova benda, tehničkog i organizacionog osoblja i pojedinačnih zahvalnica, odaju još manje. OK, basista se zahvaljuje bubnjaru i gitaristi: “for doing it all over again”. Poznavaoci benda znaju koliko je težine u tim rečima.

Samo je jedna internet adresa ispisana: amma.org. “Why Spirituality?” 

Posle nimalo sentimentalnog odlaska basiste Loua Barlowa 1989, a zatim i bubnjara Murpha 1993, J. Mascis je više nego uspešno i manje-više kroz solo vode plovio šou biznisom, sve do ponovnog okupljanja 2007.

Beyond, trijumf ujedinjenja, nastavlja se u skoro jednakim odnosima na poslednje zajedničko ostvarenje - danas već žanrovski klasik XX veka – Bug (1988) i sedam Mascisovih ostvarenja. Na Back to Your Heart se jasno čuje i da Lou Barlow, momak iz Dejtona, nije sedeo skrštenih ruku. Neka od najboljih ostvarenja kućne lo-fi radinosti na kojim su stajali natpisi Folk Implosion i Sebadoh upravo potiču iz njegove narkomanske igle, pardon njegovog pera.  

U toj svetlosti, danas se sasvim “clean” kupa i Farm. Homogenije i prizemnije od prethodnika, u rasponu od tri i po pa sve do skoro osam minuta, 12 pesama prođu u tren oka, dok ste ispeglali recimo šest košulja. Jedna na 12 podeoka ispresecana masna fuzz solaža stilski je prostor u kom se sigurno nadmeću i nadglasavaju “indie” dinosaurusi.

Početna Pieces, sa grmećim rifom na samom početku, a zatim repetirajućom klicom teme Going Home sa albuma Where You Been (1993), verovatno je najefektnijih prvih deset sekundi u aktuelnoj sezoni lova na albume.

Nije redak slučaj da se neko posle kratkog preslušavanje prve dve-tri pesme odluči za kupovinu, da bi tek kod kuće konstantovao da su baš te pesme jedino što vredi na albumu, tj. da se narodski rečeno zajebao.

U slučaju Farma takav ishod nije potpuno realan, jer on donosi neke neočekivane smerove, neželjene eksperimente i nove uticaje. Okvirno gledano, Dinosaur Jr. i zvuči kao u najboljim danima i zaista je ponekad teško poverovati da ova ploča nije nastala negde krajem 80-ih, a ne u vremenu kada je produkcijskim trikovima moguće načiniti prava čuda.

Ali, iako su u pogledu estetike ostali dosledni sebi, daleko od toga da njihov deveti album impresionira konzistentnošću kao, na primer, fenomenalni prošlogodišnji Made in the Dark Hot Chipa. Primetno je da posle određenog vremena dolazi do zamora materijala, što je posledica nedovoljnog nadahnuća i nedostatka dovoljno dobrih ideja. Kako je takav zamor u stanju da razori i čelik, nije ni čudo što album polako počinje da kolabira nakon numere Plans, stvarajući pukotinu koja jasno razdvaja početni deo, koji je jedini dostojan diskografije ovih velikana, i mediokritetski ostatak koji nudi pregršt predvidive samoreciklaže, a malo prepoznatljive energije.

Ipak, u blistavim trenucima Joseph Donald Mascis Jr. i dalje bez ikakve muke prekraja linije koje su u gitarskom mejnstrim smislu povukli Neil Young i pokojni Duane Allman. Ostaje nam samo da se nadamo da njihovo prašenje neće da pređe u dobre, ali ipak sigurne tokove nultog rizika kojima nas iz albuma u album, nekad s dužom, a nekad kraćom pauzom, vozaju ZZ Top bradonje i Kilmisterov bezubi Mötorhead.
 

Povezano:

• ALBUM Beyond
• DOGAĐAJ Ostrvo doktora Iggyja (Beograd)
• DOGAĐAJ Eksplozija iz doba Jure (Minhen)
• RITAM Dinosaurusi... ponovo rođeni