Nesuđeni katolik Lars von Trier nije siguran da je Bog dobar, čak i izražava sumnju u njegovo postojanje, ali je za sebe i dalje sasvim siguran da je najbolji reditelj na svetu
Originalni naslov: Antichrist
Scenario: Lars von Trier
Uloge: Willem Defoe, Charlotte Gainsbourg
Žanr: drama / horor
Trajanje: 104 minuta
Proizvodnja: Danska, Nemačka, Francuska, Švedska, Italija, Poljska, 2009.
Von Trier je listi svojih psihičkih problema dodao i kliničku depresiju, iz koje se izrodio Antihrist, kao njena najbolja zamisliva ilustracija.
Antihrist je von Trierov najšokantniji film, što, kada se radi o autoru ponosnom na svoju reputaciju provokatora, govori puno. Ipak, ako je to jedino što ste pred ulazak u bioskop čuli o filmu, ući ćete potpuno nepripremljeni na 100 minuta psihofizičkog sakaćenja i nezapamćenu količinu bola. Deo publike će izvesno napustiti projekciju, neko će možda povratiti ili izgubiti svest, a oni koji stoički istraju pitaće se čemu li su to tačno prisustvovali.
Antihrist je uvijen u simbole, ali u svojoj besomučnosti ne pruža publici priliku da predahne i protumači viđeno. Jedno je sigurno: svideo vam se film ili ne, nećete poželeti u skorije vreme da mu se ponovo podvrgnete.
On i Ona su otuđeni bračni par koji se povlači u prirodu u pokušaju da se oporavi od gubitka trogodišnjeg sina. On je arogantni psihoterapeut čije se bihevioralne metode lečenja graniče sa sadizmom. Ona je nevoljni pacijent rastrzan između poverenja i prezira prema svom potencijalnom spasitelju. Njihov odnos je grčevit sukob muškog razuma i ženskog nagona, i samo je pitanje vremena kada će se uloge mučenika i mučitelja zamutiti, a verbalna tortura prerasti u fizičku.
Premijera Antihrista izazvala je skandal u Kanu zbog pornografskih scena, eksplicitnog nasilja i navodnog ženomrstva. Opšte zgražavanje išlo je do te mere da je nagrada Charlotte Gainsbourg za najbolju glumicu ostala u senci antinagrade za mizoginiju dodeljene od strane uvređenog ekumenskog žirija.
Seksistička provokacija očito je tendenciozna, što pokazuje i simbol ♀ u naslovu filma. Von Trier osetljivima daje na pretek povoda za ljutnju, ali i pametno ostavlja prostor za dilemu da li je film ženomrzački ili o ženomrstvu.
Von Trier se poigrava i tradicionalnom povezanošću horora i seksualnosti dovođenjem žanrovskih konvencija do ekstrema. Svestan da šok efekat nije lako svarljiv na svim tržištima, lukavi Danac, pored netaknute protestantske, nudi i katoličku verziju filma, iz koje su isečeni kadrovi klitoridektomije, masturbacije, ejakulacije i penetracije.
Von Trier se opredelio za naslov pre nego što je imao ikakvu konkretnu zamisao o zapletu. Eden je prvenstveno trebalo ironično da konotira romansu, pa tek onda da posluži kao aluzija na Adama i Evu i da predstavi protagoniste kao arhetipskog muškarca i ženu. Ako se novozavetni kontekst ipak uzme u razmatranje, seksualna nezasitost upućuje na prvobitni greh, a Žalost, Bol i Očaj postaju von Trierovo Sveto trojstvo.
I On i Ona pokazuju tragove dobrote, dok je priroda koja ih okružuje ta koja je sve vreme nepopustljivo neprijateljski nastrojena. U svom Otkrovenju, von Trier ne upire prstom u ljude, već u Boga. Sama priroda je Antihrist, i stvorio ju je Satana, a ne Bog, i kao takva u stanju je da probudi neslućeno zlo u ljudima.
Film je košmarno snoviđenje koje se opire dnevnoj logici, i njime zaista vlada haos, kao što poručuje mudra lija. U pitanju je emocionalno, a ne racionalno iskustvo, u kom simboli vode u polumrak, i čak ni katarzični epilog ne donosi nedvosmislen zaključak Jevanđelja po von Trieru.
Antihrist predstavlja von Trierovo postdepresivno mirenje sa ateizmom i manjkom vere u prirodu i ljude. Njegova hrabrost da predstavi svoju viziju kako ju je zamislio, kao i hrabrost glumaca da ga u toj nameri isprate, rezultuju zastrašujućim kolažom slika o očajanju i preispitivanju ljudske duše koji nudi intenzivan doživljaj, ali koji ne treba svi da vide.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari