Četvrti album ljubljanskog kvarteta koji vuče korene iz slovenačke HC scene 80-ih
Nova slovenačka scena u svesti domaće publike još uvek tavori u senci relativno čestih gostovanja nosilaca novotalasne spomenice (Predin, Laibach, Pankrti). Želja publike da uživa u zvucima iz vremena kada je život izgledao kao nešto dobro je razumljiva, ali činjenica da se o grupama čiji su članovi aktivni između 15 i 25 godina govori kao o “novim”, a to je pravilo i za ostale scene One zemlje, razumljiva je samo u kontekstu društvene patologije.
Nepostojanje promotera i menadžera sa iole dalekosežnijim mogućnostima svodi predstavljanje tih tzv. novih snaga na metod usavršen još u onoj zemlji - na stihijski karakter veza i poznanstava. To nas neminovno do pitanja o pravom razlogu razdruživanja, kad već tzv. Jugosfera toliko liči na Jugoslaviju. Ponovno povezivanje i razmena su, međutim, imperativ za svih 6, 7 ili 8 ex yu država čiji se identitet ne može izgraditi na temelju filozofije sopstvene palanke.
Ego Malfunction spada u odeljak slovenačkih sastava formiranih posle 1991., iako koreni benda potiču još iz prve polovine 80-ih. Polovina ove ljubljanske postave dolazi iz jedne od najagilnijih pojava ondašnje ljubljanske HC scene, grupe Quod Massacre. Prvi i jedini vinil ovog benda, objavljen 1991. za tada najvažniju nezavisnu kuću Search&Enjoy, predstavljao je spektakularan završetak delovanja grupe, ali i jednu od ploča koje su se pojavile na samom kraju nečega što se zvalo SFRJ rok, onemogućavajući bilo kakvu ozbiljniju promociju na istoku umiruće države.
Ispostavilo se da se i za Quod Massacre politički raspad zemlje poklopio sa razlazom ove savršeno uigrane postave koja nije bila te sreće da se rodi koju godinu ranije i da eventualno iskoristi priliku da zapleše na Titovom grobu. Ta anonimnost, ne računajući retke posvećenike, uostalom važi i za ovdašnje HC prvorborce.
Ipak, gitarista i bubnjar Quod Massacrea nakon raspada benda formiraju Ego Malfunction, kvartet koji je takođe išao na kartu muzičkog avanturizma i snažne ekspresije, snimivši tri albuma na kojima su, pored prepoznatljive metaliziranosti zvuka i razbijačkih ritmova, do izražaja došli funk i blues uticaji. Kao što se u retkim ondašnjim prikazima Quod Massacre poredio sa Bad Brains, ta referenca spajanja stilova, pre nego naglašeno tehnička koju su praktikovali Living Colour, važi i za Ego Malfunction, a može se u tom kontekstu pomenuti i Urban dance Squad.
Tri albuma kasnije, Ego Malfunction su ponovo na svojevrsnom početku. Četvrti album objavljuju pod sopstvenom etiketom, sa gerilskim DIY principom kao nužnošću, a ne dragovoljnim izborom. Osim toga, Seed From Chaff ima još izraženiji element početka, s obzirom da je originalni pevač napustio postavu i da je umesto njega mikrofon preuzela pevačica. Ovako osetljivu personalnu promenu mogu da amortizuju samo čvrstina i inspiracija, a ti atributi na Seed from Chaff ne manjkaju.
Soul Revolution snažno otvara album sa raspomamljenom i povremeno neuhvatljivom ritmikom, podsećajući da je najveća revolucija kojoj možete da prisustvujete ona unutar vas samih. Revolucija Ego Malfunction u tom smislu završena je pobednički, sa uklapanjem ženskog vokala koji ne trpi ravnodušnost u nabildovanu viziju benda i sa energijom kakvu emituje jedna Lisa Kekaula. Sa očekivano maštovitim gitarskim radom i “letećim” ritmovima, Soul Revolution daje ton koji će Seed From Chaff nositi tokom narednih 50 minuta.
Zatrpani ispod “svetske” muzičarske egzekucije, skriveni slojevi melanholije i derta su prepoznatljivi za naše prostore, a opet daleko od kafanskog proklinjanja balkanske praslovanske sudbine. Bez mladalačkog zanošenja u neartikulisana pražnjenja energije, Ego Malfunction spada u bendove Jugosfere čija se misija ne svodi na privlačenje pažnje estradnim trikovima, te otuda insistiranje ne engleskom jeziku i još više, isključivo na muzici kao jedinom kanalu komunikacije.
Kroz balansirana decibelska pražnjenja i dobrodošle pasaže koji nisu toliko zasićeni bukom (Teacher, Bullet Gun), EM insistira na muzičkom događanju ovde i sada, bez žanrovskih ograničenja, uklapanja u trend ili podilaženja ukusu koji se nameće po strogo kontrolisanim medijskim šemama, zbog čega su i u Sloveniji ovakva izdanja pre incident nego regularna pojava. I to je nešto što ovaj bend, iako u muzički sasvim drugom filmu, čini bliskim brojnim, ali nedovoljno zapaženim grupama iz nekada spojenih država, kao pojavu čija se puna afirmacija na zajedničkom terenu sudara sa zidom banalnih i nemilosrdnih posledica balkanske politike. Takva zatvorenost i nesamerljivost kvaliteta “naših” i “njihovih” bendova, prethodnih gotovo 20 godina to pokazuju, za jednu od krajnjih posledica ima nepoverljivu i osutu publiku i u odnosu prema našim “novim” bendovima.
Seed from Chaff zato zaslužuje pažnju ne samo kao jedan od udaraca po jalovoj samodovoljnosti ovdašnje rok scene, već i kao ploča koja svojom zrelošću i najubedljivijim momentima uverava da će se Yu rok enciklopedija, mimo konstantnog nametanja novotalasne nostalgije, pisati i u budućnosti, a koji će prefiks stajati umesto Yu, manje je važno.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari