Opsesija Breta Eastona Ellisa degenerisanim 80-im neće prijati svakome, ali zainteresovanim neofitima The Informers će biti dobar uvod u Ellisov univerzum bezosjećajnih individua, narkomanije i konstantnog besmislenog provoda
Naziv originala: The Informers
Scenario: Bret Easton Ellis, Nicholas Jarecki
Uloge: Billy Bob Thornton, Kim Basinger, Mickey Rourke, Winona Ryder, Rhys Ifans, Chris Isaak
Žanr: Drama
Trajanje: 98 min.
Proizvodnja: SAD, 2009
Prenijeti na veliko platno djela Breta Easton Ellisa, autora literarnih vrhunaca poput Američkog psiha, Glamurame, Lunar Parka i Manje od nule, iziskuje od čovjeka ili mnogo talenta ili hrabrosti.
Kuražni ljudi na kraju dobiju tragične filmove kao što su Američki psiho (2000) i Manje od nule (1987). Oni sa nešto talenta proizvedu gledljivi The Rules of Attraction (2002), ali ništa više od toga.
Isto je Bertrand Tavernier postigao sa najboljim romanom Jima Tompsona, Pop. 1280, snimivši predvidljivi Coup de torchon (1981). Nedavno je još jedan popularni literarni projekat, prvi roman Michaela Chabona, The Mysteries of Pittsburgh, ugledao svjetlo dana u bioskopima, međutim nije učinio nikakvu uslugu autoru. Neke priče predodređene su da ostanu u pisanoj formi, a naročito kada je Ellis, pisac hladne, cinične rečenice i nezaboravnog pasivno-agresivnog dijaloga, u pitanju.
Za film The Informers pisac je uspio adaptirati sopstvenu istoimenu, manje poznatu zbirku međusobno povezanih i depresivnih priča.
U Los Anđelesu 1983. mladi bogati ljudi preferišu kokain i grupni seks. Njihovi roditelji, koje obično preziru, odaju se piću i preljubi. Na drugoj strani, siromašniji sloj stanovništva, u namjeri da se izdigne sa dna života, bavi se kidnapovanjem i mukotrpnim dirinčenjem.
Kult vampirskih serijskih ubica koji postoji u zbirci, na svu sreću, nije prenet u film. Jer, ovakva priroda likova ne bi mogla da oplemeni film ničim više osim sveobuhvatnom katatonijom, što je svrha koju The Informers već postiže predstavljajući dekadentno mračno doba 80-ih među najpovlašćenijim žiteljima Kalifornije.
Generalno gledano, Jordanov film je amalgam nejako povezanih depresivnih crtica o nekolicini protagonista, no u nedostatku centralnog zapleta, ne bi se reklo da takav pristup dobro pristaje zaokruženoj filmskoj formi.
Međutim, većina Ellisovih ranijih romana je upravo takva - gomila čudesnih slika združenih u jednu pretjerano emotivnu grotesknu, skoro desadovsku, cjelinu o seciranju čovjekove plitkosti, s tim što je ovdje autor ujedno i koscenarista.
Uzmite ili ostavite, sve ovo dovoljno podsjeća na Breta Eastona Ellisa.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari