Mrtav slon

Naslov originala: Mammoth
Scenario: Lukas Moodysson
Uloge: Gael García Bernal, Michelle Williams, Marife Necesito, Sophie Nyweide, Thomas McCarthy, Sophie Nyweide
Žanr: Drama
Trajanje: 125 minuta
Proizvodnja: Švedska/ Nemačka/ Danska, 2009.

Dok je Moodysonov prethodni izlet u vode internacionalnih društvenih problema, Lilja 4-ever (2004) uspeo da sopstvenu sentimentalnost i neoreligioznost opravda surovo ozbiljnom temom kojom se bavi i anđeoskim licem glavne glumice, sa kojom je bilo gotovo nemoguće ne saosećati, Moodysonovo novo antiglobalističko čedo je znatno manje simpatično.

Snimljen očigledno po uzoru na Babel (2006) Alejandra Gonzáleza Iñárritua, Mamut se odvija na tri različite destinacije: (Njujork-Manila-Bankok), prateći troje glavnih likova – uspešni bračni par Lea i Ellen Vidales (Bernal i Williams) i njihovu kućnu pomoćnicu Gloriju (Necesito).

Leo i Ellen su toliko obuzeti svako svojom karijerom da jedva viđaju jedno drugo i svoju ćerkicu Jackie (Nyweide). Karijere ih pritom ne ispunjavaju i ne čine srećnim i oboje preispituju svoj životni put i identitet.

Dok se oni tako uglavnom brinu sami o sebi, ona u haotičnim i pretrpanim hirurškim salama, a on u luksuznom hotelu na Tajlandu, Glorija umesto njih vodi računa o njihovoj ćerki, da bi zaradila novac za sopstvenu decu, koja žive u siromaštvu na Filipinima. I ona je nesrećna i pita se vredi li to zaista tih para. Leo na Tajlandu upoznaje prostitutku zlatnog srca, Cookie, koja izlazi sa strancima da bi zaradila koji dinar za svoje malo dete.

Moodyson fokus stavlja na Lea i Ellen, čiji je najveći problem u životu u glavi i izgleda potpuno trivijalno kada se uporedi sa problemima likova o koje se oni samo povremeno očešu u svojoj „potrazi za identitetom“.

Leo je prestareli gejmer koji bi radije da putuje svetom sa rancem na leđima nego da potpisuje ugovore skupocenim penkalom od mamutove kosti. Ima više nego dovoljno novca da to i uradi, ali ne, on bi radije da u roku od par dana proživi svoj zakasneli pubertet na egzotičnom putovanju, a onda vrati u svoj luksuzni stan u Sohou. Ellen više energije troši na dete koje je operisala, nego na sopstveno, a gledalac ne može a da se ne zapita zašto za ime sveta ona mora da se maltretira u hitnoj pomoći, kad joj je muž milioner?

Rekao bi čovek da će do kraja filma nešto shvatiti, ali to se ne dešava. Da samo poslednja rečenica nije toliko iritantna, možda bi se film nekako iščupao.

Ako vam sve ovo nije dovoljno da prekinete gledanje na pola, sigurno ćete to učiniti zbog preterano upadljive muzike koja sve vreme prati likove. Prenaglašena i dramaturški neopravdana upotreba poznatih melodija je nešto što se kod Moodysona moglo i ranije videti.

Dok je Lilja trčala u smrt uz Rammsteinov Mein Herz brennt, Leo se vozika egzotičnim predelima uz Greatest Hits Ladytrona, sa posebnim akcentom na njihov poslednji hit Versus. Ne samo što je muzička podloga priličnom neskladu sa događajima u filmu, već ćete treći put kad čujete Versus poželeti da ovaj album, ako ga imate, zauvek izbrišete sa hard diska. To ćete svakako odmah učiniti i sa ovim filmom.