Debitanski film Vladimira Paskaljevića podelio je mišljenja festivalske publike. Dok neki misle da je u pitanju tipična domaća crnohumorna drama, drugi smatraju da je ovim filmom rečeno nešto potpuno novo u srpskom fimu
Scenario: Vladimir Paskaljević
Uloge: Jana Milić, Nebojša Milovanović, Uroš Jovčić, Marta Bereš, Marija Željković, Andrea Elderly
Žanr: drama
Trajanje: 82 min
Proizvodnja: Srbija, 2009.
Đavolja varoš je satiričan film koji prikazuje tranziciono nasilje svakodnevne Srbije. Kroz kolaž međusobno isprepletanih priča, ova filmska satira inverzira društvenu sliku srpskog prostora. Sa jedne strane Đavolja varoš je lanac stereotipa: luzeri i pivo, deca i tenis, mafijaši i prostitutke, radnici i džabalebarenje, investitor i korupcija, deda i infarkt, taksista i nervoza, tinejdžeri i seks.
Ali, odnosi između likova-nosilaca ovih stereotipa, tokom filma ukazuju na njihovu drugačiju prirodu - tinejdžer je neurotičan, taksista psihotičan, a investitor – moralista. Paskaljević svakog od ovih junaka ostavlja u dvosmislenom razrešenju - Da li se taksista (Lazar Ristovski) smirio ili razjario, da li je tinejdžerka (Jana Milić) vedra ili suicidalna, itd. Da li tenis Srbe proslavlja ili im se obija o glavu?
Paskaljević ovim filmom provocira srpsku estetiku, dovodeći je do apsurdnog vrhunca, odnosno do satire. Jer samo u trenutku smrti jednog talasa, možemo da vidimo drugu obalu, u kojoj stvari stoje drugačije. Otuda, Đavolja varoš nije film koji je drugačiji u estetskom smislu, već u načinu na koji, preko ustaljene estetike iznosi nova sociološka zapažanja. Svaki od junaka ovog filma, naime, živi sa svojim ideološkim protivnicima, čime se postavlja pitanje svakome iz publike: ko sedi pored nas, da li je ono što mislite da jeste ili je neko sasvim drugi?
Nije Paskaljević opisao Srbiju kakva jeste, već je kritikovao lokalnu predstavu o Srbiji. A ta predstava je lažno jedinstvena i baš je zato stvarnost u ovom filmu, istinito podeljena. Sugerišući nam da život u Srbiji nije jedna, već najmanje dve stvarnosti, Paskaljević nastupa hrabrije od medija koji napadaju srpsku politiku i uverljivije od filmova koji brane srpski mentalitet.
U Đavoljoj varoši nema ni govora o toliko rabljenom mentalitetu već o njegovom lažnom utisku. U skladu sa satirom, svaki od junaka kao da misli da se nalazi u tipičnom srpskom filmu, dok se zapravo nalazi u procepu između kinematografije i života. Zato junaci ovog filma deluju iskonstruisano. Jer ne uspevaju da polete u nebo, pa da ih balkanska estetika obuhvati kako obično ume i zna. Ovakvim sučeljavanjem, Paskaljević nudi svojim junacima i publici novu katarzu. Onu koja ne preispituje politički sistem već društvenu grupu kojoj svako od nas pripada.
Reditelj ovim filmom kao da priziva građanski rat. Ali, on ima pravo da to radi a da ne bude zločinac, jer upravo umetnički ratovi sprečavaju bukvalizaciju nasilja. A ono što našu sredinu čini nasilnom jeste upravo nedostatak sumnje u stvarnost.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari