In Dreams

Naslov originala: Parasomnia
Scenario: William Malone
Uloge: Dylan Purcell, Cherylin Wilson, Patrick Kilpatrick, Jeffrey Combs, Dov Tiefenbach, Timothy Bottoms, Jeff Doucette
Žanr: horor
Trajanje: 103 min.
Proizvodnja: SAD, 2008

William Malone se već kroz rimejk Kuće na ukletom brdu i FearDotCom dokazao kao vizuelni poeta originalnih ideja, pa makar ta inovativnost bila sputana rutinskim ili, u potonjem slučaju, katastrofalnim scenarijem. Ovoga puta Malone je snimio autorski, ali ujedno i žanrovski film - sam je napisao scenario, finansirao snimanje i tako oslobođen studijskih okova, uneo dašak svežine u savremeni američki horor.

Iako se oslanja na više filmskih, literarnih, pa i likovnih uzora, u pitanju je ostvarenje unikatnog vizuelnog stila. Parasomnia je u osnovi mračna bajka, neobična ljubavna priča koja se udobno smestila u elastične okvire žanra.

Međutim, u pitanju je priča koja ujedno može odbiti one koji imaju potrebu za stalnim objašnjenjima i logičko-posledičnim sledom događaja, zato što pre svega crpi inspiraciju i smisao iz onog iracionalnog i u podrumima podsvesti zaključanog.

Zaplet je morbidna varijacija na Uspavanu lepoticu: Danny se zaljubljuje na prvi pogled u Lauru koja usled bolesti većinu svog života provodi usnula. Međutim, Laura ne živi u bezbrižnom svetu snova već u zemlji košmara, dočaranoj slikama Zdzislawa Beksinskog koje su oživljene kompjuterskim efektima. Gospodar Laurinih košmara je, pak, treći krak ovog bizarnog ljubavnog trougla – ubica i hipnotizer Byron Volpe koji Lauru vidi kao svoju srodnu dušu.

Malone vodi priču neutabanim stazama i mračnim sporednim uličicama koje zaobilaze većinu žanrovskih klišea. Odnos dvoje glavnih junaka pleni spontanošću, a dijalozi su prirodni i prožeti humorom. Neke neodoljivo uvrnute i duhovite scene između Dannya i Laure, koja poput neiskusnog deteta reaguje na njoj strani spoljni svet, u tren oka se smenjuju sa oniričkim prizorima na granici sna i jave i brutalnim ubistvima.

Vizuelno zanimljiva, ali ne do te mere ubedljiva završnica, deluje poput kakve moderne verzije Grand Guignola za generaciju odraslu na estetici muzičkih spotova. Iako pre svega predstavlja preteću pojavu iz senke – nalik na kombinaciju Hannibala Lectera i Freddyja Kruegera – ubica na kraju postaje bitan i kao lik, samo da bi shvatili da on i nije baš toliko bitan.

Malone, stoga, možda ne uspeva da lucidno odsanja film do kraja, ali na idejnom nivou je priča briljantno zaokružena u poslednjoj sceni koja će gotovo sigurno da izmami zadovoljni osmeh.