Tha Blaqprint

Blaq Poet je verovatno rekorder kada je u pitanju kašnjenje debi izdanja. Čovek je još 1987. godine objavio singl Beat You Down koja je bila diss upućen KRS Oneu pri klimaksu tadašnjeg velikog rata između Queensa i Bronxa za titulu “rep opštine” Njujorka. 

Rodom iz Queensa, Blaq Poet je od tada bio član grupe Screwball. Nakon tri albuma ovog sastava Poet je, tek 2006-e (!), izdao svoj debi Rewind: Deja Screw.
 
U prethodnim recenzijama koje su se bavile repom (Busta Rhymes, Method Man & Redman) bilo je reči o tome kako se njujorškim emsijevima prebacuje da su izgubili prepoznatljiv stil i priklonili se trendovima koji su ih, maltene, zbrisali sa mape. Album Tha Blaqprint je primer pokušaja povratka njujorškog sirovog i mračnog boom-bap zvuka 90-ih, ali na žalost, sa polovičnim učinkom. 

Iako iz široke rep ponude najviše slušam i volim njujorški rep, ne mogu da se otmem utisku da Poet ove 2009. godine ostaje samo pri slepom skidanju tog stila. Kao MC, on zvuči vrlo generički; čvrsto da, ali istovremeno nekako plastično, hinjeno. 

Od 15 pesama samo četiri su otvoreno pop, a sve ostalo tvrdi bitovi na kojima je tvrdi emsi. Međutim, da nisam čuo ovaj album, nikad ne bih rekao da ta formula (tvrdi bitovi plus tvrdi emsi) može da me iritira. Nema sumnje da se Poet trudi da ostavi utisak i da mu to polazi za rukom u dva od pet slučajeva, ali osnovni utisak je da ostaje zarobljen u vremenu, kao da je 95-a. 
 
Sa muzičke strane, legendarni DJ Premier je uradio sve bitove sem dva - jedan pripada legendarnom Easy Mo Beeju, drugi izvesnoj dolazećoj bitmejkerskoj ekipi pod nazivom Gemcrates. Ne može se reći da je Primo ošljario, čak je možda ovo nešto najtvrđe i najkonzistentnije što je snimio posle dugo vremena. Već sam pomenuo da na albumu ima par pesama za instant zaborav (među takvima je i prvi singl Aint Nuttin Changed), ali bez daljeg ostatka album je dosta kvalitetno urađen. 

Matrice za What's Deal, Hood Crazy, Voices, Stretch Marks and Cigarette Burns i Don't Give a Fucc su zaista muzički nešto najtvrđe što je izašlo ove godine ako ne računamo neke momente na Born Again Dooma. No, čak i uz sve to na tanjiru, album ne ostavlja previše jak utisak. Što bi se reklo na ulici, nedostaje šmeka, svežine, životnosti. Blaqprint više liči na muzej na disku nego na album.
 
Ukoliko vam ovo nije dovoljno, tu je mikstejp Chamber Music desetkovanog Wu Tanga, na kome gostuju proslavljena imena NY scene: AZ, Masta Ace, Kool G Rap, Havoc, Cormega, Sean Price, Sadat X, Lil Fame. Ovo izdanje (ne može se reći da je album) bi trebalo da nas zagreje za dugoočekivani nastavak kultnog rep albuma Only Built For Cuban Linx, koji je sada pomeren za septembar, da bi se raščistilo pitanje prava na semplove. Takođe, ni album Wu Tang Clana u punom sastavu bi trebalo uskoro da se pojavi.
 
Pitanje da li će Njujork uspeti da dođe do svog glasa u XXI veku ostaje otvoreno. Mnogi bi to voleli, ali to se svakako neće postići slepim gledanjem unazad, ma koliko ono bilo profesionalno urađeno.

Audio:

• MySpace