Najopasnija superzloća repa vratio se s novim imenom, pregršt gostiju, i s novim, ali i nekim starim bitovima
Daniel Dumile je nesumnjivo jedna od najmisterioznijih ličnosti savremene muzike, najplahovitijih i najnepredvidljivijih. Takođe, jedan je od najunikatnijih emsijeva koji je, terenskim jezikom rečeno – „blagosiljao mikrofon“. Od sijaset pseudonima pod kojima je poznat (Zev Love X, Viktor Vaughn, King Geedorah…), Daniel Dumile je svakako najpoznatiji pod onim koje glasi MF Doom (MF stoji za MetalFace ili MetalFingers). Od marta 2009. to je preinačeno u DOOM.
I čudna je njegova priča, od velike perspektive rada s grupom KMD, preko njenog raspada zbog smrti njegovog brata (koji je takođe bio član benda), hronične depresije, alkoholizma, beskućništva, do besnog povratka na scenu ’98. godine pod maskom – spreman da se osveti rep industriji koja mu je nanela velike nepravde i bol.
Sve u svemu, jedna tvrda andergraund rep priča. Prati ga mnoštvo kontroverzi – nikad se ne pojavljuje bez maske, vrlo malo ljudi zna kako on izgleda; nekoliko godina bez izdanja, a zatim za dve godine čak osam; poslednja u nizu kontroverzi je optužba da je slao “imitatore” na koncerte na koje mu se nije išlo, oko čega se digla velika prašina. Sve je to deo mistike koja obavija emsija koji svoj najpoznatiji pseudonim duguje krunskom Marvelovom strip negativcu.
E sad, pitanje je šta imamo ispred sebe. U momentu dok pišem ovaj tekst, saznajem da je DOOM zapravo obećao ovaj album izdavačkoj kući još pre neke četiri godine (kao deo ugovora), tako da tu mogu da nađem jedan potencijalni put za pravdanje njegove neujednačenosti (doduše, svako ko imalo poznaje radne navike ovog muzičara može da nađe svoje argumente).
Album je miks nekih starijih stvari, nedovršenih muzičko-liričkih skica i prosto promašenih ideja. Na njemu gostuju i pucači iz Wu Tang Clana Raekwon i Ghostface Killa. Prvom je DOOM napravio sjajan bit koristeći samo stari sempl-favorit hip hop producenata (pesmu UFO grupe ESG), i bez svake sumnje ovih minut i po Raekwona u pesmi Yessir! su nešto najbolje, najtvrđe što je odrepovao u poslednjih mnogo godina.
Sa drugopomenutim je imao plan za album koji se, evo, već dve i po-tri godine razvlači i nikako da izađe. Pesma Angelz je izašla još tada u sklopu promocije, a u verziji na albumu čini se da je DOOM uspeo da je uprska dodavanjem i rearanžiranjem bubnja na matrici. Generalno, izbor gostiju je ukusno odabran: pored Wu Tang dua, tu su još i jedna emsica pod imenom Empress Sharhh (koja samouvereno iznosi svoju rolu u pesmi Still Dope), dok se na posse-cutu Supervillainz nalaze Kurious, Slug, Mobonix, Posdnous (De La Soul) i Prince Paul, pod pseudonimom Filthy Pablo.
DOOM nije iskoristio sve potencijale pesama, i često imate utisak da su one najbolje prekratke. Na primer stvar Lightworks (bit – J Dilla), za koju želite da se prosto nikad ne završi jer ima genijalan flow preko izuzetno kompleksne matrice, pa zatim Yessir!, More Rhymin – sve su kraće od dva minuta i teško se može napustiti utisak da je ovo više predložak za album nego album, iako je neosporno pun sjajnih momenata. Naravno, jasno je da album mora biti konzistentan i relativno konstantan kao celina, a ne skup nekih nabacanih sjajnih iskri u nedovršenom tunelu.
Jedan interesantan momenat je i kratak skit na kraju, gde se Freddie Foxxx (alijas Bumpy Knuckles) javlja preko telefonske sekretarice, šaljući DOOM-u snažnu, uličnu podršku. Lično nalazim ovo zanimljivim jer je Bumpy kultna figura NY gengsta repa, krajnje sirova pojava koju teško da često slušaju (ako to uopšte čine) DOOM-ovi fanovi, koji ga znaju kao alternativnu rep ikonu s početka ovog veka. Utisak je da na ovaj način DOOM revitalizuje geto kredibilitet koji je, sasvim je moguće, osetio da počinje da gubi celom histerijom koju je bela, srednjoklasna hipster štampa dizala oko projekata kao što su Madvillain i Mouse and the Mask. Mogućnosti su otvorene čak i za kolaboraciju, prema Bampyjevim rečima.
Sve u svemu, nekoliko sjajnih momenata i dosta lutanja, možda čak i aljkavosti i nemara. Nadamo se da ovo neće postati DOOM-ov modus operandi u budućnosti, kao što se nadamo da će dugonajavljivani, kao-malo-kiše-u-leto čekani album sa Ghostfaceom Swift and Changeable ugledati svetlost dana, pa da znamo na čemu smo.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari