Tex-mex i tuga na ex

Scenario: Guillermo Arriaga
Uloge: Kim Basinger, Charlize Theron, Jennifer Lawrence, Jose Maria Yazpik, Joaquim de Almeida
Žanr: drama
Trajanje: 111 minuta
Proizvodnja: SAD/Argentina

Nedavno gostovanje Guillerma Arriage, nesumnjivo značajne figure svetskog filma u Novom Sadu, ostalo je u dubokoj senci posete Nicka Slaughtera Žarkovu i okolini. Slaughter je grešno zadovoljstvo i deo kolektivnog pamćenja, a Arriaga je prepoznatljivo ime meksičke kinematografije sa čestim i uvek kvalitetnim holivudskim izletima.

Arriaga se preporučio scenarijem za kultni Pasji život (Amores Perros), usledili su predlošci za 21 gram, Tri sahrane Meskilijada Estrade i Vavilon, da bi se u poslednje dve godine ovdašnjim čitaocima pružila prilika da ga upoznaju i kao pisca sasvim uspelih romana Sladak miris smrti i Bufalo noći.

I ne toliko detaljnim izučavanjem njegovih dela (posebno holivudskih) dolazi se do zaključka da su svi njegovi junaci izašli iz istog kalupa – radi se o melanholicima u neprestanom povlačenju pred složenostima života, nesigurnim i izranjavanim. Bilo da je reč o pukom, ali vešto upakovanom manirizmu ili nepatvorenom autorskom izrazu, nema sumnje da je reč o prepoznatljivom kreativcu.

Nedavno smo dobili i Arriaginu prvu dugometražnu režiju – dramu The Burning Plain. I ponovo su tu životni gubitnici i uklete duše, kao i nezaobilazni motiv greha iz prošlosti. Tome treba pridodati i vremenski i prostorno fragmentiranu radnju u sadejstvu sa isprepletanim životnim putanjama kao vazda potentnim dramaturškim rešenjima.

Charlize Theron glumi ženu na pragu tridesete koju progone sećanja na jednu ljubav kojoj se nije dalo, te na majčino (Kim Basinger) neverstvo koje je i iniciralo tragediju koja je progoni.

Stvari su dosta jasne od početka - Arriaga nije ni želeo da priču o razorenoj porodičnoj sreći koja možda nikad nije ni postojala obogati nenadanim preokretom. Time je priča izgubila na intrigantnosti, koja nije ni presudna budući da je reč o egzistencijalističkoj drami, ali je Arriagi oslobodilo manevarski prostor za još jednu turu preispitivanja mogućnosti ljudi, tih „malih, finih, okruglih nula“ (Robert Valzer) pred sudbinom.

Ljudi i dalje srljaju u ambis vlastite propasti, tuga je nepobediva, katarza neizvesna, a tu je i Nick Slaughter da nas podseti koliko smo blizu prošlosti čak i kada govorimo o budućnosti. Arriaga to primećuje i beleži. I, čini se, ne posustaje niti menja vez.