Bromansa

Naslov originala: I Love You, Man
Scenario: John Hamburg, Larry Levin
Uloge: Paul Rudd, Jason Segel, Rashida Jones, J. K. Simmons, Jane Curtin, Jaime Pressly
Andy Samberg, Jon Favreau
Žanr: komedija
Trajanje: 105 min.
Produkcija: SAD, 2009.

Grupa kreativnih ljudi okupljena oko Judda Apatowa gotovo da je postala garancija za dobru zabavu. Ipak, ljudima je trebalo malo vremena da shvate da Seth Rogen nije jedini iz ekipe Freaks and Geeks (2000) koji poseduje komičarski talenat vredan pažnje.

Jason Segel, krakati smotanko koga smo uglavnom navikli da viđamo u pozadini (Knocked Up, 2007), dospeo pod velike reflektore prošle godine, uspešnom romantičnom komedijom Forgetting Sarah Marshall, za koju je napisao i scenario. Paul Rudd (ko je gledao Prijatelje zna ga kao Phoebeinog dečka i kasnije muža, Mikea) je takođe do sada bio jedan od onih glumaca koji se uvek vrzmaju tu negde, uglavnom igrajući ulogu „finog momka“ u poluuspešnim romantičnim komedijama (The Object of My Affection, 1998) ili uvrnutog, ali ne preterano istaknutog drugara (Anchorman: The Legend of Ron Burgundy, 2004, 40-Year Old Virgin, 2005, Knocked Up).

Volim te, čoveče daje priliku ovoj dvojici očigledno nepravedno zapostavljenih glumaca da pokažu svoj potencijal.

Paul Rudd, u filmu Peter Klaven, i ovoga puta je fin momak. Previše fin. Jedan od onih koji su se uvek više družili sa devojčicama, onaj koji u ormaru slaže odeću po bojama i pegla čarape. Onaj koji donosi cveće na svaki sastanak. Toliko je fin i posvećen devojci (Jones), da je već počeo pomalo da joj ide na živce, a u svetlu njihovog vrlo skorog venčanja shvata da nema dovoljno bliskog prijatelja koji bi mogao da mu bude kum.

U potrazi za odgovarajućim kandidatom, nailazi na opuštenog i izuzetno samouverenog samostalnog investitora Sidneya Fifea (Segel). Na prvi pogled baš ono što Peteru treba (čak dele i ljubav prema alternativnom bendu Rush), Sidney će našem uštogljenom junaku pokazati kako se nekonvencionalno razmišlja i suočiti ga sa neokupanom realnošću pravog muškog prijateljstva.

Međutim, Peter će u tom procesu morati da nauči i rafiniranu umetnost balansiranja između ortaka i devojke, ali ni Sidney neće baš ostati bez sopstvenog naravoučenija.

Prava komika ovog filma proističe ne samo iz dobro napisanih komičnih situacija u koje ovaj neverovatni par upada, već i iz blistavih izvedbi glavne dvojice glumaca, ali i cele, izuzetno pažljivo i dobro odabrane glumačke postave. Rudd je iznenađujuće ubedljiv u svojoj socijalnoj nesnađenosti: Peterovi pokušaji da ispadne kul ili zabavan su toliko bolni da će publika povremeno osetiti blag transfer neprijatnosti.

Segel, ovoga puta u sebi nesvojstvenog ulozi, odlično se snalazi u koži samopouzdanog, otvorenog tipa kome je glavna životna filozofija „uzmi ili ostavi“. Ipak, ono što ovoj komediji daje dodatni začin su sitni detalji kojima je posvećena izuzetna pažnja (npr. briljantne minijature Jona Favreaua i Thomasa Lennona). Ovo je jedan od onih filmova gde ni jedna rečenica nije suvišna, ni jedna šala ispucana u prazno i nema nepovezanih niti.

U odnosu na gorepomenute prethodne radove Segela i Rudda, Volim te, čoveče je u neku ruku korak ka mejnstrimu, jer iako ima momenata koji izazivaju blagu neprijatnost, daleko od toga da ovaj film pretenduje da svojim humorom na bilo koji način šokira, ili da se kroz smeh pozabavi nekom ozbiljnijom temom. Ipak, ovo je uspešno sašivena drugarska komedija bez šavova koji pucaju ili konaca koji vise. I kao takvu je treba ceniti, u gomili mediokritetskih ostvarenja u ovom žanru koje nam svake godine stižu iz Holivuda.