Ciao!

Tiga ima dosta toga čime može da se podiči – na sceni je duže od decenije, pionir je kanadskog ravea i tamošnje klupske kulture u najširem smislu, uknjižio je nekoliko planetarnih hitova (Sunglasses at Night, Hot in Herre, Far From Home, You Gonna Want Me), podugačka je lista najraznorodnijih autora čije je pesme remiksovao (uvek sa dosta uspeha), izgradio je brend od svog imena...

Cao! je njegov drugi pokušaj pobijanja tvrdnje da je format albuma nesaobrazan sa elektronskom muzikom, bez obzira na to koliko autori pratili kanone pop strukture.

Već posle prvog slušanja albuma jasno je da je Tiga muzičar koji je zanatom potpuno ovladao i koji smatra kako je kucnuo čas za nove radne pobede. Kompetentnost u stvaranju efektnog plesnog izraza nemoguće mu je osporiti, ali istovremeno je teško ne uočiti previše upadljivo upinjanje da se ostvari kakav-takav viši koncept koji bi mu doneo otklon u odnosu na sada već desetine hiljada sabraće koja krstare planetom sa svojim dekovima i sve lakšom opremom.

Tiga bi da fascinira, ali i da ostavi utisak opuštenosti. On ima poriv da unapredi svoj zvuk, ali i da isporuči ono što se od njega očekuje. Ukratko, isuviše nauma i opterećenja za jedan album.

Uz pomoć Jamesa Murphyja (LCD Soundsystem), dvojca Soulwax i zemljaka Gonzalesa, Tiga pokušava da pronađe zlatnu žilu koja bi ga dovela do sanjane kote – savršenog spoja naprednog electro zvuka i zaokružene pop pesme.

Hit je obezbeđen već u četiri minuta numere Beep-Beep-Beep, koja otvara album. To bi se moglo odrediti kao Tigin tradicional – jasna melodija, pulsirajući ritam, umekšani vokal i malo studijske bižuterije. Naredna Mind Dimension, pak, predstavlja teško svarljiv i gotovo iracionalan pogled u retovizor. Reč je o doslovnoj posveti čikaškom house zvuku iz pionirskih dana i ranim radovima učitelja iz ekipe The Prodigy.

Sledi aktuelni singl Shoes, krajnje pojednostavljena ali primamljiva i zabavna pesma na temu fetiša cipela. Shoes je toliko beslovesna da ostavlja slušaoca u dubiozi da li je reč o nekakvom (dadaističkom i slično) alterkulturnom konceptu (što je vrlo verovatno jer nosi Gonzalesov potpis), ili o veseloj i drskoj budalaštini koja cilja na mesto među najtraženijim melodijama zvona mobitela ovog leta.

Na tragu Mind Dimension je potpuno izlišna What You Need, koja je tu tek kao izgovor Tigi da i rečima podvuče da je, uprkos preovlađujućem mišljenju, “still hardcore” (mada je ovde zapravo reč o germanskom happycore poimanju termina). Stvari daleko bolje stoje sa blago elegičnom, autoironičnom Luxury (“Luxury Giving Me Peace of Mind”), koja, melodijski i aranžmanski gledano, poreklo vodi od legendarne (i neprevaziđene) pesme Sweet Harmony dueta The Beloved.

Prsti Jamesa Murphyja su vidljivi u minimalističkoj i šarmantnoj Sex O’Clock, koja je zvučno najodvažnija numera na albumu. U Overtime Tiga ne baš uspešno pokušava da sjedini zvuk The Knife i italo-disco nasleđe, uz nešto PSP glazure (Lowe i Tennant će kasnije dočekati još jednu posvetu u boljoj Speak, Memory). Turn The Night On zvuči kao da je zalutala, i premda zarazna i vešto skrojena, ostavlja utisak restla s poslednjeg Gonzalesovog albuma.

Završnica donosi dva najprijatnija trenutka – prvo ogled, gotovo enovski na terenu tamnijeg electro zvuka u introspektivnoj i melanholičnoj (kako i doliči stihovima: “Youth, Don’t Fail Me Now, I Need Just One More Favor…”) Gentle Giant. Čast da zatvori Ciao! pripala je raskošnom, gotovo barokno nakinđurenom oratorijumu Love Don’t Dance Here Anymore iz Gonzalesove kuhinje. U gotovo 11 minuta ona donosi kabaretski postmoderni soul, te osveženi italo-disco funk i nešto vedrog housea. Bez sumje, najjači adut ove ploče i najsrećniji spoj oprečnih autorskih preferenci dvojice Kanađana.

Svakom ko sebi ovako visoko postavi rampu, i to dobrovoljno, sleduje priznanje, ali problemi počinju kada se krene u procenu konkretnih pesama. Naprosto, Tiga ostaje u raskoraku između želje i instinkta, a na kraju nam ostaje album koji je prijatno slušati, ali kome je rok trajanja krajnje ograničen krupnim ambicijama i nedostatkom koherentnosti. I koji teško da će pomoći autoru da stigne kuda se zaputio.

Povezano:

• Sexor, recenzija (2006)

Audio:

• MySpace