TIGA
Sexor
Iako je očigledno želeo da prebaci bezbrižni pop osamdesetih, koji mu je glavna inspiracija, u 21. vek, konačni rezultat Tiginog producentskog i autorskog rada je predvidiv i pretenciozan
Nakon velikog hita i nenamernog tributea svim srpskim dizelašima
Sunglasses at night, koji je nastao u saradnji sa Zyntheruisom, nekoliko dobrih mix albuma i remiksa svetskih hitova (Nelly, Depeche Mode, Martini Bros), kanadski DJ/producent
Tiga je odlučio da nas počasti svojim prvim albumom.
Singl You Gonna Want Me, na kome Tigi vokalno pomaže Jake Shears iz Scissor Sisters, u kome se poigrava sa svim obeležjima savremene plesne muzike (ogoljen bas i klavijature, podsećanje na osamdesete - dekadenciju i trenutno uživanje, seksualna ambivalencija) je najavio album Sexor koji se nedavno pojavio u prodaji.
Nije ništa neobično da uspešni DJ snimi album, čemu služi primer Felixa Da Housecata koji je za svoj Davin Dazzle and the Neon Fever (2002) smislio čitav koncept oko izmišljenog playboyja Davina Dazzlea, što je jako slično onome što je Tiga hteo da uradi sa albumom Sexor. Iako i posle preslušavanja albuma nije baš razumljivo ko/šta je Sexor - da li je to planeta (na kojoj je valjda jasno sta se dešava) ili je to persona (Ballad of Sexor – tunjavi sintisajzer i ritam mašina u najgorem fazonu iz osamdesetih) - poželite da čujete po hiljaditi put čuvene Frankie Goes to Hollywood da bi se razbudili.
I obavezni interludi su prisutni, što bi valjda trebalo da pojasni o čemu se radi. Ali bezuspešno. Jer, ponovo Tiga meša ložakanje svog alter-ega/izmišljenog junaka, pozive na seks i ludu zabavu i stripovske heroine (speluje ime Vicky Vale, Betmenove devojke u Who is It?) stvarajući kombinaciju svega i svačega, što možda ne bi važno da album vrši svoju osnovnu funkciju – da je zabavan, uzbudljiv, inovativan, a istovremeno prijemčiv album.
Ono što se ispostavlja kao glavni problem je to što se Tiga dobro snalazi u formatu singla i album predstavlja preveliki zalogaj na kome se tek povremeno se čuje ponešto vredno pažnje (pored spomenutog You Gonna Want Me, Burning Down the House od Talking Headsa, gde se opsesija osamdesetim očigledno nastavlja i High School-Jamacan Box). Samouvereno Tigino „repovanje“ se proteže u rasponu od Đogani Fantastika (Louder Than a Bomb) do Doktor Igggyja (Down In It), sa neverovatno ispraznim tekstovima (Brothers, Far from Home) koji ne mogu da prođu čak ni pored činjenice da je ovo prvenstveno plesna muzika, samim tim ne očekuje se neko veliko značenje, ali malo uspele duhovitosti ne bi smetalo uopšte.
Iako je očigledno želeo da prebaci bezbrižni pop osamdesetih, koji mu je glavna inspiracija, u 21. vek, konačni rezultat Tiginog producentskog i autorskog rada je predvidiv i pretenciozan. Umesto da dobijemo savršen album za ispovedanje na plesnom podijumu (i još ponešto), Tiga nam je isporučio album uz koji se odlično briše prašina i odrađuju ostali dosadni poslovi.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.