Pred oko 300 ljudi u potpalublju savske barže Povetarac trojka Repetitor sinoć je vatreno promovisala svoj prošlogodišnji debi
Repetitor je u ovom momentu najbolji (meni znani) rokenrol bend u Srbiji.
Jedna od ključnih reči, uvek i u bilo kojoj muzici (iako rok danas nikako ne bih mogao da nazovem prvom sferom svog interesovanja), jeste - energija. E, Repetitor je uživo ima za izvoz, u dosta pogleda.
Ovaj bend može da izruči gomilu toga na vas, i da vam tokom koncerta na najstaromodniji način drži pažnju: neprerađeni žar i energija vas okupiraju, onako kako je rokenrol funkcionisao tokom svog zlatnog doba. Od Repetitora nećete dobiti ništa sem goruće direktnosti i nikako drugačije ne bi ni trebalo biti.
Prvo, na ovom najpovršnjem, vizuelnom nivou: kada bi videli članove ovog benda onako negde na ulici, samo retki bi se kladili da je to trojka koja na stejdžu razbija od – fizikalnosti! I tu su simpatije na prvi pogled: čini se kao da svaku pesmu sviraju baš tad prvi put i da se jednako primaju na nju.
Oni koji Borisa Vlastelicu poznaju privatno, a nikad ga nisu videli ispred mikrofona, s punim pravom mogu da pomisle da taj čovek nema snage ni da uzvikne preko telefona. A kamoli da onako urla! A urla dobro i peva dobro.
I sviraju sirovo i pevaju sirovo i čitava draž je tu: imate bend koji ne licka, imate bend koji se trudi da vam najneposrednije saopšti ono što ima i može da ponudi. Realno, nema drugog puta ukoliko neko želi da bude iskren (u pravom smislu te reči). Moglo bi se sada navesti par poznatih imena beogradskog rok miljea (u širem smislu) koje ne krasi ova osobina, ali ju je u slučaju Repetitora potrebno snažno naglasiti.
Ovaj bend je uzbudljiv zato što ne ugrožava najogoljeniju srž nauštrb harmonije, skladnog pevanja, aranžmana, visokoparnog osećaja… svega onog što oduzima od muzike same i daje nečem drugom. Repetitor zaista daje sve što može - najdirektnije i to je za pohvalu.
A tek njihov odnos prema rifu! Užasno privlače ti njihovi klaustrofobični, repetitivni rifovi koji drobe. I, generalno, najbolji delovi njihovih pesama su kada se između strofa ti rifovi razliju u priličnu kakofoniju, budu tamo neko vreme, pulsiraju, i vrate se. Na to me uvek dobiju.
Jedina zamerka su tekstovi. I to ne svi, već oni u kojim ključno mesto imaju opšta mesta, poput mnogih drugih savremenih rok tekstova od Novog talasa naovamo: izolacija, nemogućnost artikulacije sopstvene ličnosti u savremenom društvu, nemogućnost odgovaranja na očekivane zadatke ili uspostavljanja komunikacije sa ljudima, neosećanje autentičnog zadovoljstva itd.
Daleko od toga da to ne postoji ili je ta tema sama po sebi nevredna bavljenja, ali taj proto-egzistencijalistički način nije bitno menjan decenijama, prečesto govori iste/slične stvari i shvata se isuviše ozbiljno. Doduše, uzmite ove reči sa rezervom.
U svakom slučaju, ne treba ništa oduzimati grupi Repetitor koja je sa pravom na mestu na kojem je i dobro je što je tako. Ako standardi tu treba da se postavljaju, naravno da je bolje da ih postavlja Repetitor nego neki drugi bendovi, da ne ulazim sad u taksativno nabrajanje.
Već godinu-dve ovaj bend u Beogradu ima vernu publiku koja je napunila Povetarac i ispustila dosta krikova oduševljenja i odobravanja posle svake pesme. Vrhunac bisa je bila stvar Opet jak koja se karakterističnim rifom potvrdila kao fanovski favorit. Neosporno, raspoloženje i atmosfera su bili na zavidnom nivou i sve ostalo bi bilo nepravda prema mladim ljudima na sceni.
Da na zaboravimo: uvod je obezbedila grupa Kriške, koja je svoju rolu predjela odradila dosta dobro. Odsvirali su četiri pesme, delovali prilično samouvereno i… sada čekamo da vidimo šta mogu da urade dalje.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari