Porodične priče

Naslov originala: X-Men Origins: Wolverine
Scenario: David Benioff
Uloge: Hugh Jackman, Liev Schreiber, Ryan Reynolds, Taylor Kitsch, Will.i.am, Danny Huston, Dominic Monaghan, Daniel Henney, Lynn Collins
Žanr: Superherojski
Trajanje: 107 minuta
Produkcija: SAD, 2009.
 

Posle odlaska Bryana Singera (X-Men, 2000, X2, 2003) filmskom serijalu o X-Menima ništa se dobro u životu nije desilo. Dok su prva dva filma bila originalan miks uzbudljive akcije i živopisnih kostima s jedne strane, i ozbiljnih tema (ksenofobija, rasizam i njime inspirisani progoni), dobro izgrađenih likova i odnosa s druge, već nam je X-Men – The Last Stand (2006) nagovestio da bi se i ovom serijalu mogao dogoditi zločin koji je Betmen doživeo 90-ih.

Čovek bi rekao da će prelazak Jean Grey na „mračnu stranu“, jedan od najpotresnijih događaja u ovim stripovima, autorima filma biti dovoljno inspirativan za bar solidan film. Proizvod je, međutim, i pored sjajnih izvedbi ekipe glavnih glumaca, ostao bez ideološke ili emotivne dubine, ugušen u nepotrebnim podzapletima i predimenzioniranim akcionim scenama.

Najnoviji nastavak po kvalitetu dobacuje još niže, ali iz potpuno drugih razloga. Nepotrebni (i u ovom slučaju nimalo zanimljivi) likovi su i dalje tu, ali daleko od toga da je to najveći problem. Ovo bi trebalo da bude film koji nam pomaže da shvatimo nastanak i mračnu prirodu jednog od najbolje zamišljenih superheroja u istoriji stripa. Umesto toga, dobijamo bljutavu pričicu o čoveku koji pati za nekom devojkom i zbog toga je ljut na ceo svet, a svađa se s bratom, čiji nam razlog sve vreme nije baš najjasniji. Ili je uvek prisutan rivalitet između braće dovoljan razlog za uspešnu karijeru hladnokrvnog serijskog ubice?

Zaplet, iako zasnovan na obećavajućim premisama (vojska koja hoće da iskoristi mutante za pravljenje moćnog oružja, u kombinaciji sa ličnim konfliktima između Wolverinea i Sabertootha), nije dovoljno dobro razrađen, a preokret na kraju je predvidljiv. Iako se Hugh Jackman zaista trudi da sve vreme izgleda dovoljno besan/razočaran/tužan, patetičan scenario mu ne nudi mnogo toga sa čim bi mogao da radi, tako da u ovom slučaju bolje da nije bilo nikakvih emocija nego što smo dobili melodramu u koži superherojskog filma.

Spektakularnih borbi istina ne manjka, ali autori su ovog puta bili mnogo manje maštoviti u prikazivanju raznoraznih mutantskih moći, koje su, da se ne lažemo, razlog zbog kog se veliki broj gledalaca, naročito najmlađih, uopšte interesuje za filmske adaptacije X-Mena. Jedini izuzeci su Gambit i Deadpool.

Iako se Gambitova uloga u filmu svodi na to da Logana odvede od mesta A do mesta B (pa se prvo bori protiv njega, pa s njim, pa... ma ne pitajte!), on ne samo da je dobro zamišljen i izuzetno harizmatičan lik (u filmu kao i u stripu), već se ubedljivom izvedbom Taylora Kitscha i jednom od najinteresantnijih borbi u filmu (a možda i šire) izdiže iznad mršavog teksta koji mu je dodeljen. Deadpool takođe pruža par borbenih poslastica, a on izgovara i onih nekoliko replika koje će vam izmamiti osmeh.

X-Men počeci: Volverin pada dakle daleko i od svog idejnog predloška – stripa, ali i od znatno uspelijih Singerovih filmova. Vreme je da svi lepo priznaju da je i ova filmska franšiza zapala u kreativni vakuum i da joj je neophodno ponovno osmišljavanje, koje se u Betmenovom slučaju pokazalo tako uspešnim.