Hladno, hladno... vruće!

Norvešku i Srbiju razdvaja dosta toga – geografski položaj, stepen razvoja, mali milion kulturoloških razlika u hiljadu raznih aspekata. Sudeći po pristojnoj posećenosti projekcija u DKC-u, ipak, reklo bi se da postoji kritična masa gledalaca spremnih da obezbedi razlog postojanja ovoj i sličnim smotrama.

U izboru filmova ne nazire se precizan selektorski pristup, ali i ovako raznorodna ponuda naslova nastalih u poslednje dve decenije pruža zadovoljavajući uvid u domete norveške kinematografije koju, ukoliko se izuzme par repertoarskih ekscesa, još uvek nismo u prilici da kontinuirano pratimo.

Ponuđeno je dosta toga - 16 mahom dugometražnih filmova, u sedam dana trajanja revije (od 22. do 29. aprila). Beogradska publika imala je priliku da se upozna sa nekoliko izuzetnih filmova koji prevazilaze okvire norveške/skandinavske kinematografije, ali čak i kada se radilo o slabijim naslovima, egzotično poreklo bilo je dovoljno jak mamac za znatiželjne.

Insomnija je, recimo, već zavredela (mlitav, a veoma doslovan) holivudski rimejk i to sa rediteljskim potpisom nadaleko čuvenog i hvaljenog Christophera Nolana, reanimatora posrnulog serijala o Betmenu. Norveški izvornik, iako sada već 12 godina star, nadmoćno stoji u poređenju sa američkim parnjakom.

Prvobitna verzija znalački kombinuje postulate anglosaksonskog žanrovskog filma sa arthouse atmosferičnošću i sadržajnošću ostvarenja sasvim drugačije provenijencije. Upravo je ta umešna mešavina najčešće suprotstavljenih uticaja učinila ovu tipsku trilersku priču o potrazi za ubicom devojke po surovim i zlokobnim nordijskim bespućima međunarodno relevantnim naslovom, pogodnim i za festivalske uspehe, i za američki rimejk, i za prodaju na dalekim tržištima.

Omnibus Većina ljudi živi u Kini utemeljenje nalazi isključivo u lokalnim okvirima, koristeći nepretenciozno izlaganje, upareno sa strogim konceptom (različiti autori su napravili sedam kratkih filmova nadahnuta ideološkim odlikama sedam norveških parlamentarnih stranaka), da progovori o lokalnim naravima i stanju stvari, dobacujući do neosporno šarmantne i urnebesne komedije.

Donekle su slične i Kuhinjske priče – poletna i izrazito dobronamerna komična drama o usamljenosti koja se ipak da pobediti i prijateljstvu jakom da pobedi i namete suludog sociološko-marketinškog eksperimenta. Nevoljki seoski domaćini dobijaju po nadzirača, stalno prisutnog na visokoj stolici, koji prate evoluciju njihovog odnosa prema novoj, naprednoj kuhinjskoj opremi.

Umetnost negativnog mišljenja je primer filma kao posledice drskosti i odvažnosti ismevanja političke korektnosti. Grupa invalida, predvođena strogom činovnicom ministarstva, dolazi u posetu mrgodnom i agresivnom paraplegičaru, ne sluteći da će upravo njegova mizantropija u toku samo jedne noći u paramparčad razbiti njihovu plemenitu nameru.

Iako prostorno i vremenski ograničen, dinamičnost filma pomaže da se od potencijalno gnjecave melodrame dođe do ubitačno smešne crnohumorne komedije na nimalo vedre teme.

Potpuno drugačiji ton vlada u Krvavim anđelima koji se donekle naslanja na matricu Insomnije. Namćorasti detektiv iz Osla stiže u neprijateljski zatvorenu zabit kako bi ispitao slučaj ubistva glavnoosumnjičenog za ubistvo mentalno zaostale devojčice.

Film deluje ubedljivo na planu prikaza života izolovane zajednice. Prećutkivanje nepodopština je vrlina, a pravda često biva izjednačena sa osvetom, i stvar je sabornosti i/ili lične inicijative. Sve to je znalački predočeno gledaocu, ali Krvavi anđeli ne uspevaju da uspostave ravnotežu sa triler-segmentom priče.

Čuveni slučaj prokletstva – dva filma u jednom.

Za ljubitelje žanrovski profilisanih naslova tu su animirana komedija u slavu lakih droga Sloboda za Džimija koji ipak ostaje na nivou dosetke i ističe se tek po netipičnoj figuraciji na nivou crteža.

Tu je i Uno, skromna varijacija na temu delinkvencije, izrađena po šnitu britanskih naslova, kao i Oslobođena zver, norveški i zanatski ispravan pokušaj da se snimi horor, ali koji upada u zamku svakog mogućeg stereotipa.