Portugal – Engleska 1:0

Mesto: Velika sala SKC-a, Beograd
Vreme: Petak, 24. april 2009.

Iako je početak bio najavljen za devet, svako ko je došao na vreme debelo se prešao – Turisas je već uveliko svirao pred skoro praznom salom SKC-a. To sigurno nije obradovalo fanove, koji su želeli da vide prvenstveno ovaj bend. Jedini neprofesionalniji čin od kašnjenja koncerta je prevremen početak.

Ipak, uprkos činjenici da publika još nije čestito ni pristigla, Turisas su dali sve od sebe. Battle/viking/folk metal oduvek su bile kategorije koje su među metal populacijom izazivale oprečne reakcije. Za ravnodušnost nije bilo mesta ni ispred stejdža veselih Finaca: žestoki rifovi ukombinovani sa polkama, raspojasana harmonika i još luđa violina naprosto teraju na đuskanje, pa se tako u jednom trenutku nasred SKC-a moglo videti i nešto nalik kolu.

Odeveni poput gomile divljaka koji će svakog momenta krenuti u boj za odbranu svog sela i dlakavih žena, Turisas se na bini zaista zabavljaju. Holmgard, One More, Jarislef, Battle Metal i obrada standarda Rasputin neki su od probranih komada iz njihovog polusatnog koncerta.

Dvadesetak minuta posle - scena se zamračuje. Na ogromnom platnu iza stejdža kreće projekcija kao najava koncerta portugalskog Moonspella, jednog od stubova gothic metala. Pojavljuje se petorka, svi od glave do pete u crnom.

Fernando Ribeiro pravi kratak uvod, a onda počinje At Tragic Heights. Burna reakcija bila je dovoljna Moonspellu da se odmah pokaže u najboljem izdanju. Izuzetan stav, dobra komunikacija sa prisutnima, solidna svirka (uprkos nešto slabijem ozvučenju) i, na kraju, energična reakcija publike.

Moonspell su na set listu smestili najbolje pesme karijere. Od novih - Night Eternal i Scorpion Flower, koja je neočekivano bila verovatno najbolji momenat koncerta, preko nešto starijih Finnistera i Luna, sve do klasika Alma Mater i Vampiria, bend je na bini potpuno suveren. Poseban deo su projekcije na platnu: smenjuju se pentagrami, freske, oskrnavljeni kipovi i ostala goth ikonografija, a najbolji je kratak animirani film tokom pesme Luna, koji govori o istoimenoj devojci koja prekida život samoubistvom.

Samouvereni i odmereni Fernando je frontmen kakvog bi svaki bend mogao da poželi. Otprilike sat svirke Portugalaca je, ispostaviće se, najbolji deo ovog međunarodnog metalnog skupa.

Znameniti Englezi Cradle of Filth kreću sa svirkom nešto pre 11. Na sceni su krst sa razapetim skeletom i još nekoliko komada horor scenografije. Prva pesma je Shut Out of Hell sa prošlogodišnjeg albuma Godspeed on the Devil’s Thunder. Dani Filth deluje nervozno i neko ko ih ne poznaje pomislio bi da je omaleni frontmen spreman da se svakog trenutka potuče sa nekim. To je, naravno, poza. Uostalom, kao i skoro sve što Dani radi na sceni.

Bend je uigran, ali problem je u ozvučenju. Rifovi se tek naziru, bubanj se slabo čuje i ukupan utisak je daleko od pozitivnog.

Dani fantastično vrišti, to je neupitno. On je onaj jedan od sto glasova, prepoznatljiv na prvu loptu. Bilo da peva u scream ili growl tehnici, ili samo recituje stihove, odmah znate da je to on - nizak tip u kožnoj odori, sa neobičnim sočivima i prepotentnim stavom.

Nižu se Gilded Cunt, Dusk and Her Embrace, Honey and Sulphur, Cruelty Brought Thee Orchids, Cthulu Dawn, The Principle of Evil Made Flesh... Iza benda izlazi maskirana osoba nalik Betmenu, koja brusilicom reže metalni stomak zasipajući scenu varnicama.

Publika se, međutim, ne loži previše: reakcije su, manje-više, svedene na odgovore Danijevom animiranju između pesama.

Cradle of Filth tačku na svoj prvi nastup u Srbiji stavlja pesmom From the Cradle to Enslave. Završetak ne odudara puno od ostatka svirke: ako se i radilo o pukom odrađivanju posla, moglo je to sa više stila.

S obzirom na to da svaki srpski metalac nosi CoF majicu, bilo je za očekivati da ovaj bend napuni čak i veći prostor od SKC-a. Umesto toga, u velikoj sali SKC-a nije bilo više od 1.000 ljudi. Očigledno je cena karte od 2.000 dinara (sinoć na ulazu čak 2.300) bila previsoka.