Nek nan dura rock ‘n’ roll!

Pomalo je nadrealna situacija u kojoj se svi oni često besni i mračni balkanski rockeri, večite crne ovce i kavgadžije u matičnim sredinama, tako dobro uklapaju u druželjubivu i mirnu Istru. Izgleda da je stvar upravo u tome: sredine su te koje su depresivne, a ne oni koji o njima otvoreno govore.

Rock ‘n’ roll u Puli je kod kuće. Art & Music je u lokalnom dnevniku Glas Istre svakodnevno dobijao po dve cele stranice, dok je zagrebačka štampa smatrala da je dovoljna i vest u ćošku, pored najave izložbe društva filatelista iz Zaprešića.

A pulski festival je daleko od nekakvog lokalnog događaja namenjenog dokonim Istranima i zalutalim vikend-turistima. Prethodni učesnici potvrdili su da je reč o događaju koji nepogrešivo prepoznaje autore čije ambicije i talenat višestruko prevazilaze nacionalne okvire. Raniji pobednici A&M-a, Goribor (neformalno) i Repetitor (zvanično), tako su postali najistaknutija imena aktuelne srpske rock scene, de facto je izguravši daleko ispred komšijskih.

Desilo se da je dominacija bendova iz Srbije nastavljena i ove godine: ne samo da je pobedila Multietnička Atrakcija, nego su i u početku pomalo skrajnuti Manisent i Mentalnost zauzeli drugo mesto. Najčešći usputni komentari među posetiocima i učasnicima festivala (novinari, muzičari, producenti...) uglavnom se odnose na utisak da bendovi iz Srbije upadljivo štrče.

Ma koliko prijali prenosi oduševljenja Repetitorom u Sloveniji (muzički urednik ljubljanskog radio Študenta Luka Zagoričnik preneo je reči jednog starog rockera da mu pored Repetitora „ne trebaju loreal i slična sranja, jer ovo podmlađuje 20 godina“), generalni je utisak da su Atrakcija i Manisenti ove godine ipak imali malo lakši posao. Prosto, konkurencija je bila mršavija.

Iako se festival ove godine poklopio sa katoličkim Uskrsom, zbog čega se očekivala veća posećenost, najveći deo publike dolazio je na koncerte afirmisanih sastava koji su nastupali posle mladih bendova. Ipak je neverovatna razlika između izvođača koji je de facto otvorio festival, riječkog benda Disco ‘n’ Action (koji se borio za nagradu) i onih koji su nastupili poslednji prve večeri i onih zbog kojih je većina i došla – Laibacha.

Nastup prvih pratilo je nekoliko devojaka i članovi žirija, dok je zbog Laibacha bina u Boćarskoj dvorani Uljanik morala biti smeštena u malčice nepraktičan ćošak, da bi njihova scenografija uopšte stala. Njihovu svirku, na kojoj su predstavili mešoviti program s albuma Volk i ostatka repertoara, pratila je euforična masa ljudi, a došla je i neizbežna ekipa lokalnih darkera predvođenih devojkom u kožnom korsetu i najvišim štiklama koje su po zemljanoj podlozi dvorane ikad hodale...

Mada, čini se da Laibach i inače sve više gubi oštricu, a za nastup u Puli mogli su komotno da jednokratno promene ime u Lightbach.

Ruku na srce, Disco ‘n’ Action kao deca Prodigyja i Bijelog Dugmeta nisu posebno impresionirali. Svirka jeste odrađena sigurno, ali poslednja stvar koju neko očekuje od benda na festivalu kakav je A&M je da bilo šta tu odrađuje. Verovatno su i oni shvatili da su možda zalutali u pogrešno društvo, pa su na svom MySpaceu u najavi nastupa napisali: „Dojdite nas supportat, a ako ne, dojdite pit i slušat dobre bandove“.

Eto, jedan takav je nastupio odmah posle njih. Zagrebački sastav Meduze predstavio je pitku i nenametljivu alternativu, koja dosta podseća na ono što na srpskoj sceni radi Pionir 10. Pomalo je neverovatno da jedan ipak iskusniji bend, nastao iz nekoliko grupa sa zagrebačke scene (Šumski, Boom Pacha Boom, Uzrujan i D Elvis) i s pesmama kao što su Ti si zla i Robot dosad nije objavio album, pa mora da se trka s klincima koji su u Puli imali možda prve malo veće nastupe...

Ono što je falilo Disco ‘n’ Actionu i Meduzama jasno je ponudila Multietnička Atrakcija. Njihov očekivano efektan i neobično kratak nastup (bez spoken word izliva Osmana Ahmeda) delovao je jednako osmišljeno i razuzdano, i od trenutka kad su počeli da sviraju sva pažnja publike bila je na njima. Konačno se na bini nešto dogodilo.

Koliko predug i rasplinut nastup može da ošteti muziku benda koji bi mogao da zvuči zanimljivo videlo se u svirci jedinih Puljana na festivalu, Tutankhamon Space Machinea. Što nije smetalo publici, koja ih je ubedljivom većinom glasova u pralelnom glasanju proglasila najboljim. Kao sušta suprotnost nastupio je ekscentrični Tuzlak Damir Avdić. Sišavši s bine među raju, on je svojim suludim rifovima i verbalnim rafalima o ratu i revoluciji publiku koja ga je gledala u oči podsetio koliko je rock ‘n’ roll suštinski najbliži poeziji.

Osim Multietničke Atrakcije, nastupio je još jedan bend u bas-bubanj postavi – drugog dana festivala prvi su na binu izašli Dance Mamblita iz Izole (slovenački deo istarske obale). Andrej Šik i Boris Beštjak su usviran i usredsređen duo, a najveći hit svakako je tema Boli me kurac.

Žanrovske šarolikosti drugog dana Art & Musica nije falilo.

Bila je tu melanholična i prijatna akustika zagrebačke kantautorke Nine, najlakše uporedivog s beogradskom Ikom, s bitnom razlikom što su tekstovi na maternjem, samo nedovoljno ubedljivi i malčice prežvakani ("osluškujem tišinu grada...").

Na festival su potpuno zalutali miljenici Damira Martinovića Mrleta iz Leta 3, riječki gipsy rock bend Davidof Kings (prve verzije imena benda bile su Cigani i Hrvati, pa Šveđani i Hrvati...). Međutim, romska muzika doživljava vrhunac popularnosti u zapadnim krajevima bivše države, a živopisni Davidof Kings na tom polju imaju velike ambicije i mogli bi daleko da doguraju.

Drugoplasirani u konačnom plasmanu bendova, Manisent i Mentalnost, potvrdili su da formula Repetitora od pre dve godine ne može da omane: čist rock ‘n’ roll, moderan koliko i tradicionalan, sa frontmenom Ticom kojeg bi bilo zabavno gledati na bini i bez ikakvog tona. I sve to s tuđim instrumentima, jer su svoje morali da ostave kod kuće plašeći se dugačke ruke svemoćnog Udruženja estradnih umetnika (o tome uskoro opširnije!).

Bio je to kraj takmičarskog programa festivala, a usledile su svirke pulskog benda Flu (predugo), Damira Avdića (njega ne bi bilo dosta ni da svira svako veče) i riječkih veterana Let 3 (pomognutih nekakvim bizarnim robotom, ali bez očekivanih ispaljivanja čepova iz guzice i ogromnih penisa iz kojih izleću beli golubovi).

Specifičnoj atmosferi festivala doprinelo je i praznično raspoloženje u Puli i celoj Istri, pa je tako na pijaci u centru grada organizovan humanitarni doručak u vidu fritaje sa šparugama (kajgana sa šparglom), a prisutne je uveseljavao i prigodan bend. Na repertoaru je bio i klasik Gustafa Od Barbana do Vodnjana: "Aj lipo je u Istri / Piti i živiti / Samo nek nan dura!" Umesto Istre, isto se može reći i za ceo festival Art & Music.

Povezano:

• Epidemija, tvrđava i šutka distorzije - Art & Music 07
• Hedonizam, artizam, aktivizam - Art & Music 08