(Reprise)
Rusko carstvo, astralna putovanja i teorije Stephena Hawkinga o crnim rupama – američkom metal kvartetu zaista ne manjka inspiracije
Pojedini slušaoci su se žalili da su nakon slušanja albuma Leviathan (2004) i Blood Mountain (2006) zaticali sebe s gusarskom kapom na glavi, povezom preko jednog oka i papagajem na ramenu. Ponekad i s kukom umesto noge.
Mastodon su jedan od najzanimljivijih metal bendova današnjice upravo zbog činjenice što su rock, hardcore, sludge i prog ujedinili metalom, uzimajući najvažnije elemente iz svakog žanra i gradeći jedinstven hibrid.
Kritika nikad nije bila preterano naklonjena prog rocku, pa se mora priznati da je potrebno dosta hrabrosti da se napravi konceptualan prog album u 21. veku. Tim pre što je osnova Mastodona manje u rocku a više u metalu, još jednom „omiljenom“ žanru kritike.
Četvorki iz Atlante konceptualni albumi nisu nepoznanica: Leviathan (2004) je baziran na Mobi Diku, a Blood Mountain (2006) na mitološkim stvorenjima. Imaginacija im je, dakle, uvek bila jača strana, a fizički obračun gitariste Brenta Hindsa sa basistom System of a Downa, nakon koga je Hinds završio u bolnici s povredama mozga, poslužio je kao inspiracija za album za novi album.
Glavne teme albuma Crack The Skye su Raspućinovo ubistvo, Rusko carstvo i sekte opsednute komunikacijom sa kosmosom i duhovima. Da sve ne bi završilo u pukoj pretencioznosti, tu je i istančan smisao za humor bradonja s juga koji teraju praistorijske slonove na stampeda. Ko bi inače u spotu za prvi singl pevao o Vikinzima, jetiju, a gromovima iz gitare spalio pripadnike ekspedicije i ostatak benda?
Produkcijski pomak je na novom albumu veliki. Brendan O’Brien (RATM, Pearl Jam, AC/DC, Bruce Springsteen) je uspeo diskretno da spakuje slojevitu strukturu progresivnih aranžmana u rock okvir. Gitarske harmonije i melodije pozajmljene sa Ride The Lightning potpomognute južnjačkim rifovima u maniru Corrosion Of Conformity, metalni Neil Peart za bubnjem i pećinski Ozzy Osbourne, samo delimično opisuju šta Mastodon muzički predstavlja.
O’Brien pokazuje da je majstor za detalje, a to je element koji bendu ovde najviše ide naruku. Napredak se ogleda i u vokalima – manje dranja a više pevačkih deonica sigurno će bendu obezbediti još novih fanova, ali će i razočarati deo najokorelijih, koji su Mastodon zavoleli zbog albuma Remission (2002) i sludge/hardcore hitova kao što je Crusher Destroyer.
Zanimljivo je i da je kolega iz kolosalnih Neurosis Scott Kelly gostovao u naslovnoj pesmi i time ionako raznovrsnim vokalima i opštoj psihodeličnoj atmosferi dodao još jednu, karakterističnu boju. Vokoderom obojenim vokalom u Quintessence napravljen je mali omaž bendu Cynic, takođe veoma uticajnom u svetu metala.
Međutim, iako su Divinations i Oblivion snažne pesme, Crack The Skye nema pravi hit kao što su to bili Blood And Thunder ili The Wolf Is Loose – pesme s masivnim rifom. Ovog puta je sve podređeno konceptu ploče, pa je tako za slušaoca poželjnije da albumu pristupi u jednom dahu. Od sedam kompozicija, svirački vrhunac je dostignut u četvorodelnoj The Czar, i u The Last Baron, koja zatvara album, a koje predstavljaju prave prog epove.
Crack The Skye je sigurno jedan od najambicioznijih i ujedno i najuspelijih metal/hard rock albuma u sezoni. Mastodon ostaje najvažniji noviji metal bend, i uz Enslaved i Gojira i nešto najsvežije što metal trenutno ima da ponudi. S tom razlikom što u odnosu na Norvežane i Francuze Ameri imaju i kredibilitet i pesme za najširi auditorijum.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari