Prošlo je punih 14 godina od kada je četvoročlana ekipa ekstremno talentovanih studenata iz Majamija objavila album Focus, njihovu viziju sjedinjavanja ekstremnog zvuka sa jazzom i fusionom. Prekjučerašnji nastup u maloj sali SKC-a, koja je bila pretesna da primi sve poštovaoce pionira tehničkog i progresivnog death metala, pokazao je u koliki je kult pomenuto izdanje preraslo tokom svih ovih godina
Mesto: Mala sala SKC-a
Vreme: Utorak, 14. avgust 2007.
Produkcija: Legacy Promotion
Predgrupe nije bilo iz jednostavnog razloga što na ovim prostorima ne postoji trupa sličnog usmerenja koja bi u bilo kom segmentu uspela da parira Amerima i održi budnim pažnju naelektrisanih fanova. Strahovito glasni poklici “CYNIC!!!” prethodili su uvodnim taktovima čuvene numere Veil of Maya, što je značilo da je u tačno predviđeno vreme putovanje zvezdanim prostranstvima eksperimentalnog metala moglo da otpočne.
Izvođenje Focusa u celosti izazvalo je neopisivi delirijum u publici koja je gromoglasnim ovacijama propratila dobro poznate note i pozdravljala muzičke ludorije udarnog dvojca, glavnog gitariste Paula Masvidala i bubnjara Seana Reinerta. Vidno zadovoljni i pomalo začuđeni prijemom, Cynic su uzvratili besprekornom predstavom u kojoj su do izražaja u potpunosti došle njihove tehničke mogućnosti.
Kao bonusi su se pojavile izvanredna obrada klasika Meeting Of The Spirits Mahavishnu Orchestre (uz Allana Holdswortha, Pata Methenija i Franka Zappu, glavna inspiracija sa one strane heavy metala) i nova, jako emotivna pesma Evolutionary Sleeper, koju su - iznenađujuće ili ne za domaće standarde - prisutni veoma dobro poznavali.
Uloga basiste bila je poverena Chrisu Kringelu, koji je tu funkciju već obavljao na turneji 1993. sa holandskim velikanima Pestilence, i koji je svoj posao odradio izuzetno, čak i ako se ima u vidu da su mu prethodnici bili Tony Choy i Sean Malone, po mnogima najkvalitetniji basisti ikada proistekli iz metala. Drugi gitarista, relativno nepoznati David Senescu, pružio je svojim muziciranjem sjajnu podršku Paulovim solo akrobacijama.
Ako bi se pod prisilom morala tražiti neka falinka, onda bi se mogao spomenuti nedostatak Tonija Teegardena, momka koji je bio zadužen za death vokale na Focusu, ali za koga iz finansijskih razloga nije bilo mesta u kombiju za ovu turneju. Njegovu ulogu je odradila matrica, ali to se nije ni najmanje osetilo, budući da su ovi vokali zaista sekundarni u muzici Cynica. Paul Masvidal je svojim vokoderom proizveo poznati eterični, robotski vokal, doduše nešto tiše (a i više) nego na albumu, što je na samu muziku, apsolutno primarnu karakteristiku, skrenulo maksimalnu pažnju.
U trenutku kada je postalo izvesno da je bis neizbežan, neki hrabri su pomislili da bi beogradska HM publika mogla biti počastvovana nezamislivom privilegijom u vidu izvođenja neke stvari da Deathovog Humana, izdanja koje su Paul Masvidal i Sean Reinert dobrim delom učinili nezaboravnim, ali ta nadanja su ostala pusta, verovatno zbog činjenice što nije bilo moguće pronaći adekvatnog pevača. Umesto toga, the next best thing – ponovo Veil of Maya, ovoga puta još spektakularnije, baš kako priliči završetku takvog nastupa.
Jedna dilema je razrešena (ili produbljena): Paul je posle svirke, u druženju sa mnogobrojnim fanovima, izjavio kako je novi album u pripremi, ali da će biti izdat isključivo u slučaju ako oni procene da je po kvalitetu prešišao Focus. To je posao teži od pronalaženja narednog najvećeg prostog broja, ali i jedino izvodljiv od strane ovog kvarteta sa Floride.
Tako je Beograd prisustvovao nesvakidašnje kvalitetnoj koncertnoj pojavi i dobio potpunu nadomest za propuštanje, takođe skoro ponovo ujedinjenih, ali nažalost još brže rasformiranih legendi Atheist. Cynic su za tih 75 minuta delovali kao vukovi koji su svih ovih godina iz mračnog prikrajka posmatrali kako se razvija scena čiji su začetnici i, kada im se nije svidela maršruta kojom se ista uputila, rešili da istupe i dovedu je na pravi kolosek.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.