Nalik svakom dobrom noar filmu, ovogodišnji turski kandidat za Oskara zadire u pitanja morala, korumpiranosti duše i jednako uporno zuri u provaliju međuljudskih odnosa, a da gotovo sve elemente trilera ostavlja u elipsama
Originalni naziv: Üç Maymun
Scenario: Ebru Ceylan, Nuri Blige Ceylan, Ercan Kesel
Uloge: Yavuz Bingol, Hatice Aslan, Rifat Sungar, Ercat Kesal
Žanr: drama
Proizvodnja: Turska, Francuska, Italija, 2008.
Trajanje: 109 min.
Izuzev početne scene u kojoj Servet, kandidat na predstojećim izborima, pregazi pešaka, te ponudi svom vozaču Eyüpu da za novac preuzme krivicu, ostatak filma Tri majmuna bavi se isključivo posledicama zbivanja.
Nalik svom prethodnom filmu Podneblja, koji je 2007. prikazan na Festivalu autorskog filma, i Tri majmuna Nuri Bilge Ceylan gradi isključivo od posledica događaja. Tako u elipsi ostaje Eyüpova odluka da prihvati gazdinu ponudu i svaka rasprava u porodici o takvoj odluci, a jedino što vidimo je život majke i sina nakon što je otac već neko vreme u zatvoru. Iako sin zatiče majku u preljubi, ova spoznaja je opet prikazana tako što mladić viri kroz ključaonicu, dok se sa druge strane čuju samo zvuci, ili tako što majka žurno sklanja posteljinu.
Zadržavanje isključivo na reakcijama i naznakama radnje podražava upravo način života i porodičnu dinamiku koja se sastoji od sakrivanja, prećutkivanja i odbacivanja odgovornosti.
U isto vreme, emotivna stanja junaka sama po sebi postaju zbivanja. Gotovo crno-bela fotografija stvara utisak da je reč o negativu radnje. Ljudske figure su uvek deo senke, dok svetlo koje je apsorbovano u pejzažima i prozorskim oknima deluje kao ono nedostižno „napolju“, u koje junaci ne uspevaju da iskorače iz sopstvenih čaura.
Iako se sve vreme bavi pitanjem morala u priči u kojoj se sopstvena krivica stalno prenosi na drugoga, baš kao što to čini političar na početku, ali i majka i sin koji drhte pred ocem prebacujući odgovornost jedno na drugo, Nuri Bilge Ceylan je više zainteresovan za razloge ovakvog bežanja, kao i za formu života koju ona stvara, nego za osudu junaka.
U jednom trenutku, pokušavajući da se otarasi žene vozača koja je preozbiljno shvatila njihovu ljubavnu aferu, političar viče na nju: „Vi ste svi ludaci“, misleći na nju, njenog muža i sina. Iako je pre toga platio suprugu ove žene da za njega robija, političar stoji kao kamen naspram zbunjene i nemoćne porodice u Tri majmuna, jer je on, kako se to kod nas kaže, „sposoban čovek“. On može da plati da za sobom počisti, a maksima „čist račun, duga ljubav“ pomaže mu da se sačuva od svake zbunjenosti.
Naposletku, budući da je lik političara jedini koji nešto preduzima da reši svoje muke, reditelj od njega ne čini tipičnog ljigavca, već upravo figuru za primer u pragmatičnom svetu. Na šta ukazuje i sam kraj filma: nije pitanje kako ćeš sam sa sobom, već kome ćeš da preneseš svoje breme. I tako sve ukrug.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari