(Alnari)
Unutrašnji konflikti Vila Lorensa i njegovog zmaja Temerera su solidan kontrast dinamičnosti pustolovina s kojim se nose između prve i poslednje stranice romana
Pre nešto više od godinu dana srpski ljubitelji fantazijske književnosti imali su prilike da se počaste nesvakidašnjim naslovom, koji je kroz spoj alternativne istorije i epske fantastike doneo snažnu poruku o prijateljstvu, iskrenosti i dostojanstvu – istovremeno im pruživši dobru zabavu. Naravno, reč je o romanu Zmaj njegovog veličanstva. Sada je tu nastavak - Presto od žada (Alnari, prevod Srđan Ajduković).
Na prvi pogled, najzanimljivija odlika Prestola jeste da ne pati od uobičajene boljke drugih nastavaka u serijalu: usporenosti radnje i blage izgubljenosti u pripovednom prostoru. Novikova radikalno menja internu scenografiju, koja je u prvom delu gotovo bila treći protagonista, i radnju iz Velike Britanije premešta u Kinu, time zapravo dobijajući priliku da opet piše prvi roman.
Ova oštra promena autorki omogućava dalje poigravanje alternativnom istorijom, dalje istraživanje razvoja ljudskog društva i njegovog odnosa sa zmajevima (što će biti odlika njenog pisanja kroz čitav serijal). Dakle, ne ograničava se samo na jedan kutak zapadnog sveta, čemu su anglosaksonski pisci često skloni. Štaviše, autorka oprezno i pažljivo opisuje Kineze i njihovu civilizaciju, u kojoj zmajevi imaju sasvim drugačiju ulogu no u zapadnoj kulturi. Izbegava i da ih olako karakteriše kao zlikovce, ali i zamku veličanja svojih protagonista.
U Prestolu od žada Naomi Novik dalje razvija temu odnosa i suživota zmajeva i ljudi, pokazujući društvo u kojem su zmajevi cenjeni članovi, a ne samo glorifikovana stoka. To čitaoca vraća na teme koje igraju onako veliku ulogu u prvom romanu u serijalu, Zmaju njegovog veličanstva: osećajnost, prijateljstvo, iskrenost, ljubav, dostojanstvo... pa i odgovornost i čast.
Naglašavajući ideje pravde i ravnopravnosti (ne samo među ljudima, već i među svim bićima koja dele jedan svet), Naomi Novik još jednom uspeva da kroz krinku fantastike obmane čitaoca da pogleda u oči problemima sveta u kojem živi – i da ga izazove na pokušaj da nešto promeni, makar samo u svom životu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari