Zmajevi su misli sve

Bežeći od ustaljenih fantazijskih klišea i služeći se već izlizanim motivom zmajeva, Zmaj Njegovog veličanstva čitaoca iznenađuje lepotom jezika i silinom autorskog nadahnuća. Upravo je to bilo potrebno da se zmajevi na velika vrata vrate u knjižare.

Roman prvenac spisateljice Naomi Novik pokazao se jednim od najprijatnijih iznenađenja ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga, bar kada je reč o fantazijskoj književnosti, ili književnosti namenjenoj deci, dvema kategorijama koje se na našem izdavačkom tržištu počesto poistovećuju.

Priča ZNJV odvija se na samom početku 19. veka i prati dvojicu protagonista: pomorskog kapetana Vila Lorensa i zmaja kojem je Lorens dao ime Temerer. Svet u kojem Lorens i Temerer žive zapravo je svet Napoleonovih ratova, sa jednom fundamentalnom razlikom: glavno oružje su ovde – zmajevi.

Novikova vešto ispreda priču, gradeći odnos između Lorensa i Temerera možda i uspešnije nego što je to svojevremeno En Makafri, rodonačelnica „zmajocentričnog“ fentezija činila u svojim romanima o Pernu. Takođe, zmajevi o kojima Novikova pripoveda nisu puke životinje što govore, već samosvesna bića koja se odlikuju inteligencijom i visprenošću.

Time je romanu dat šarolik niz sporednih likova koji neupadljivo ističu protagoniste i njihove lične vrednosti, istovremeno potpomažući toku priče i obogaćujući je posebnim pečatom. Potom, Lorens i Temerer ravnopravno dele naklonost čitalaca, pošto je ZNJV priča o njihovom prijateljstvu, pa i časti i dužnostima koje iz toga proističu, umesto o ratu i borbi.

Valjalo bi napomenuti kako je Zmaj Njegovog veličanstva jedan od onih gotovo slučajnih romana, sasvim nenadanih, koji su se niotkuda pojavili i ostavili izdavače bez daha. Zanimljivo je da se gotovo istovetna stvar dogodila i američkom i srpskom izdavaču: naime, u slučaju američkog, knjiga je uredništvu dopala šaka posredstvom neke agencije, bez posebnog hvaljenja ili preporuka.

Urednica Del Reja, izdavača knjiga Naomi Novik za SAD, bila je toliko očarana onim što je pročitala da je smesta naručila i dva nastavka. Prve tri knjige izašle su iz štampe jedna za drugom, sa po mesec dana razlike, tokom 2006. godine – i postigle neverovatan uspeh. Nešto se slično dogodilo i u slučaju našeg izdavača, kojem je među čitavim nizom ponuda za objavljivanje stigla i Naomi Novik.

Naravno, neizbežno je porediti uspeh Novikove sa onim Kristofera Paolinija. Paolini je takođe niotkuda dostigao slavu i liste bestselera, ali otprilike tu svako poređenje između njega i Novikove prestaje. Njegov Eragon svakako je zabavan i pitak, ali ne i dostojan predstavnik žanra kada je reč o spisateljskom zanatu. Novikova bi, pak, mogla da stane rame uz rame sa Ursulom Legvin, recimo, i drugim piscima koji su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina fantastiku od petparačke književnosti preobrazili u žanr u kojem ljubav prema jeziku prati maštu.

Za našeg čitaoca možda će se pokazati nešto težim navikavanje na pomorske termine kojima ZNJV obiluje, kao i na specifičan jezik i ponašanje britanskog društva tog vremena. Očigledno je da je Novikovoj jedan od velikih uzora bio Patrik O’Brajan, a možda i Bernard Kornvel, sa svojim romanima o Šarpu – sasvim razumljivo budući da su anglosaksonski fentezi čitaoci u velikom broju poštovaoci Patrika O’Brajana.

Nama ostalima to bi možda bilo problem da nije prelepog jezika i stila kojima Naomi Novik prevazilazi granice između kultura. Štaviše, Zmaj Njegovog veličanstva upravo o tome i govori – kako prijateljstvo i ljubav prevazilaze sve granice.