Nastojeći da istorijski budu što verniji, koncentrišući se na hirurški precizno prikazivanje detalja zavere protiv Hitlera, tvorci Operacije Valkira su izgleda zaboravili da ovakav film treba da ima bar neki stav prema temi koju obrađuje
Naslov originala: Valkyrie
Scenario: Christopher McQuarrie, Nathan Alexander
Uloge: Tom Cruise, Bill Nighy, Eddie Izzard, Terence Stamp, Tom Wilkinson, Carice van Houten, Kenneth Branagh
Žanr: istorijski triler
Trajanje: 120 minuta
Produkcija: SAD, 2008.
Iako je prošlo preko 60 godina od njegovog završetka, Drugi svetski rat je tema koja očigledno nikada neće izgubiti popularnost. Ono što se menja je način interpretacije svima dobro poznatih istorijskih događaja i ugao posmatranja, koji se u poslednje vreme nekako sve češće pomera sa savezničke na nemačku stranu, a s ciljem da se realno sagleda i njihova verzija priče. „Oni“ su u ovom slučaju pruski aristokrata i pukovnik vojske Rajha Claus von Stauffenberg i njegovi saučesnici u neuspelom vojnom puču, koji je, da su stvari pošle malo bolje, mogao da poštedi Evropu dodatnih devet meseci rata.
Von Stauffenberga (začudo pristojni Cruise) upoznajemo na severnoafričkom frontu, gde iz par rečenica iz njegovog dnevnika shvatamo da je odavno izgubio iluzije o tome kakvu vojsku i kakvog vođu služi. Osim toga i očigledne privrženosti ženi i porodici, to je sve što ćemo o njemu i njegovim motivima saznati. To važi i za sve ostale likove, plejadu dobro odigranih minijatura, od neodlučnog birokrate, generala Friedricha Olbrichta (Nighy), do premazanog karijeriste Friedricha Fromma (Wilkinson).
Svi oni su vešto nacrtane skice ljudi koji, osim što imaju zajednički cilj, nemaju mnogo drugog zajedničkog. Sve vreme se ponavlja kako Hitler mora biti ubijen, ali niko nam nikad ne objašnjava zašto. Šta se dešava u glavama tih ljudi u trenucima kada se pripremaju da počine ono što i u očima njih samih predstavlja veleizdaju?
Moderni gledalac možda uzima zdravo za gotovo to da „dobri momci“ moraju da rade protiv Hitlera, ali moramo imati u vidu da to za generale u njegovoj vojsci uopšte nije bila laka odluka. Svaki nemački vojnik je u to vreme polagao zakletvu da će služiti ne nemačkom narodu, ili zemlji, već Fireru lično. Kršenje takve zakletve mora da je predstavljalo ogromnu moralnu dilemu za svakog od zaverenika. Kažem „mora da je“, jer nam ovaj film ništa ne kaže o tome.
Fascinantno je kako su autori uspeli da jednu prilično škakljivu temu obrade u gumenim rukavicama, ne dotičući se ni u jednom trenutku npr. holokausta, političkih progona niti bilo kog mračnog aspekta Hitlerove Nemačke, ali ni kontroverznih činjenica vezanih za same zaverenike, npr. toga da je i Von Stauffenberg i te kako bio ubeđeni nacista koji je smatrao da Hitlera treba ukloniti zato što je upropastio sopstvenu zemlju, a ne zbog zala koja je naneo drugima.
Ono što, nasuprot tome, ostavlja trajni utisak jeste Firer lično: jezivi ali staloženi paranoik vodnjikavih, večito sumnjičavih očiju, u izvedbi briljantnog Davida Bambera (koga mnogi znaju kao Cicerona iz serije Rim), ovaj Hitler se može staviti rame uz rame sa Brunom Ganzom u filmu Hitler: Poslednji dani (2004).
Singer takođe postiže, bar u drugoj polovini filma, grozničavu napetost, što je u priči čiji kraj znamo vredno pomena. U najboljim trenucima Operacija Valkira po tempu i uzbudljivosti podseća na Dežurne krivce, i dalje najbolji Singerov film. Ipak, kada ti trenuci prođu, ostaje nam osećaj praznine, nedorečenosti i neostvarenog potencijala. Da nisu svi Nemci bili obožavaoci Hitlerovog lika i nije neko otkrovenje, a ovaj film se ni ne trudi da nam da nešto više.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
gox (gost)
| 23.02.2009. 18.58.10
Mislim da je kritika pomalo nepravedna. Nije za poredjenje, ali zanimljivia je činjenica da strani analitičari (većina) kada govori ili piše o 5.oktobru 2000. u Srbiji, ističe da je ogromna većina naroda želela da Sloba ode zato što je upropastio i unazadio SRBIJU, a ne zbog omnoga što se dešavalo drugim narodima, učešću Srbije u ratovima itd...što je za druge narode bilo najbitnije. Gledano spolja i iznutra, stvari drugačije izgledaju.
-
Arf (gost)
| 23.02.2009. 23.14.07
Film je za pogledat iako nije remek djelo. Dakle za sve ljubitelje filmova epohe. Tomo Kuruz je uobicajeno drven, ali nekako to ovaj put bas ide uz lik.
-
Mirko (gost)
| 24.02.2009. 01.07.36
Zašto ima toliko filmova o nacistima i istopolnim zajednicama, a npr. nema niti jednog o gladi u Africi? Kate Winslet je rekla (naravno u šali) da ako snimiš film o nacistima, ne gine ti Oskar - i dobila ga je. Dakle, ja tebi, ti meni. Zašto se ljudima više dopada gledati rat s nacistima, nego rat u Somaliji ili kako gayu pati, a ne recimo neka afrička žena. Zašto su jedne žrtve privlačnije od drugih? I tko zapravo određuje tko je žrtva, a tko ne?
-
Entoni Indjijski (gost)
| 24.02.2009. 07.47.17
Meni je ovaj film jedan od ponajboljih iz proslogodisnje produkcije. Prvo: Zasto svaki film o drugom svjetskom ratu u sebi mora da ima holokaust? Zar je doslo do toga da kada film govori o II sv. ratu, a NEMA holokaust, to bude uzeto kao mana? Ovo ne vidim kao validnu kritiku, vec vise nametnuto pop - citanje tog sukoba, koga je popularizovao i u vjeruju pretvorio Spilberg (pri cemu je redov Rajan zamijenio istorijskog redova Sergeja). Sto se tice zakletve: ista se polagala i licno drugu Titu, pa ne vidim da je iko imao problem da je prekrsi iz prostog razloga sto su se okolnosti promijenile. Film to odlicno opisuje - njihova motivacija nije bila patnja Jevreja, vec patnja njemackog naroda. Moralno ili nemormalno drugo je pitanje, ali istorijski i jeste bilo tako. Moja ocjena bi bila 8/10, pri cemu ne mogu da se sjetim nijednog filma koga sam odgledao prosle godine, a da prebacuje sedmicu.
-
Kristijan Rizanji (gost)
| 24.02.2009. 09.59.43
@ Mirko,
Kada ubijes jednog coveka, postajes ubica. Kada ubijes na hiljade, postajer ratni heroj.
Sta drugo da ti kazem.
-
Pop (gost)
| 24.02.2009. 11.43.57
Film je los, prikazuje militantne pruske aristokrate kao romanticne heroje humanosti.. Svi su oni zaradili gvozdene krstove radeci nesto korisno za nacisticki rezim.. Hitlera su mogli isto tako ubiti pateticnim govorima koje ponavljaju kroz veci deo filma.. Moglo bi da prodje kao jedan od onih igranih filmova koji idu uz emisije na History Channel-u...
-
zoran (gost)
| 25.02.2009. 11.52.46
Kritika je potpuno promasila. Ovo je savrseni akcioni film, kome ne trebaju nikakve druge price, niti je iko ocekivao od Brajana Singera nekakvu minucioznu analizu nacizma. Pravo bioskopsko uzivanje u cistoj akciji, odlicno odradjena dramaturgija prilagodjena ovom zanru, a ovakvu pricu si mogao da pozicioniras i u neko drugo vreme, bez posledica.
-
micha (gost)
| 05.03.2009. 15.25.06
Izgleda da je postalo politički korektno prikazivati naciste ''sa ljudskim likom''.Pre će biti da je istina mnogo jednostavnija -devet meseci pred kraj rata, ekipa se dosetila da je kraj blizu, pa su u strahu od ''divljih'' rusa krenuli da ubiju hitlera, da ne bi platili punu cenu i nekako se ušlihtali amerima. Možda će tako i nas prikazivati za 50 godina.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.