Skitnice, robijaši, ubice izgubljene po beskrajnim autoputevima Novog sveta, što u trećerazrednim svratištima nevidljive rane zalivaju neumerenim količinama viskija i piva, protagonisti su pesama GoR
Nakon Chrisa Cacavasa aprila 2004, još jedan bivši član grupe Green on Red dolazi u Beograd. U sredu će solo koncert održati Chuck Prophet, u velikoj sali Doma omladine. Tim povodom posežemo za ovim dublom iz Ritma.
Chuck Prophet spada u istaknute zvezde Americane, i zahvaljujući svom jedinstvenom talentu i popularnosti ovog zvuka već godinama se ubraja u vrhunske koncertne atrakcije. Ovaj naočiti gitarista koji je u sebi otkrio pevača, razvio je respektabilnu karijeru kad je otišao iz Green On Red, legendarne gubitničke country-rock grupe 80-ih.
Snimivši 1990. za 800 dolara sada već pomalo klasični debi Brother Aldo, Prophet se nenadano ukazao ne samo kao zapažen autor, već je kroz 10 kasnijih albuma definisao tokove onoga što će se dešavati pod imenom Americana.
Zbog neospornog sviračkog i autorskog kredibiliteta uvažavan od strane ortodoksnih rockera i muzičara sa roots scene, Chuck se brzo etablirao kao izuzetna solo koncertna atrakcija. Oko njegovih albuma su radili ili gostovali producenti i snimatelji koji su istovremeno oblikovali snimke Toma Waitsa, Dinosaur Jr, Los Lobosa i Giant Sanda, a na pozive na saradnju su se uvek odazivali ili je on odlazio kod prijatelja po kreaciji kao što su: Steve Wynn, Dan Stewart, Bob Neuwirth, Alejandro Escovedo, Warren Zevon, Aimee Mann, Lucinda Williams, Jonathan Richman, Jim Dickinson...
Rođen 1963 u Kaliforniji, Prophet je od onih muzičara koji su odrasli u zlatno doba rocka, pa funkcioniše kao jedna od ličnosti koje spajaju njegovu prošlost i budućnost. Danas je on jedan od najboljih izdanaka američke singer-songwriter škole, bar onog njenog dela koji je zainteresovan za tradicionalno nasleđe folka, countryja i autorskog rock n rolla.
Kao što sam kaže: "najviše me inspiriše rad gitarista koji umeju da pevaju, kao što su Bob Dylan, Alex Chilton, JJ Cale - i naravno Hendrix". Istina je da se i zvuk neprolaznih veličina kao što su Keith Richards ili Jimi Hendrix može čuti kad Chuck uzme gitaru u ruke, kao što je jasno da se senka Gram Parsonsa oseća u njegovom glasu - rokerska klasika sa savremenom porukom.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.