Američka kantautorka se na devetom albumu uz dosta hrabrosti i vedrine nosi s ozbiljnom kletvom (alt.) country pevačice koja se srećno zaljubila
Lucindu Williams, koja nam je srca osvojila insistiranjem na neprolaznom jadu (smrt roditelja, mučne ljubavne veze, problemi s drogama i prekim temperamentom, propali ugovori s prevarantskim diskografima...), na Little Honey zatičemo u čudnom raspoloženju – srećno zaljubljenu, radu da to podeli sa slušateljstvom.
Dami treba odati poštovanje na nepritvornosti: već u uvodnoj Real Love Lucinda Williams ekstatično obnaroduje svoja nova duševna stanja (“I found the love I’ve been looking for, it’s a real love...“). Po pitanju njenog ranijeg opusa, verziranog slušatelja u dubiozi onim što čuje ipak će osvojiti ova ritmički pojednostavljena ali eksplozivna, srčana i iskrena oda u čast novootkrivenoj sreći (verenik Tom Overby je i koproducent ovog izdanja).
Na ovu bučnu proslavu nenadano nađene sreće nadovezuje se odličan starovremenski mid-tempo folk Circles and X’s, da bi se gospođica Williams već u narednoj, otvoreno molski intoniranoj Tears of Joy vratila opsesivnoj temi kada je ovaj album u pitanju – kroz osvrt na prethodne promašaje na tom polju, ona ovde roni suze sreće zbog prave ljubavi kojoj se više nije ni nadala.
Malo je autora koji bi s ovakvim sadržajima izronili iz saharinskog mulja. Lucindi Williams to polazi za rukom; na mišiće, ali ona ipak u tome uspeva.
Ogoljenost folk balade startna je osnova Little Rock Star, koja elegantnim korakom već u refrenu evoluira u standardnu rock pesmu širokog zamaha, a sve to na temu neuspešnih muzičara zarobljenih u stegama zabluda o vlastitim dometima i značaju. Sledi Honey Bee, razigrana ali i ishitrena i donekle vulgarna numera, jedna od tri koje predstavljaju čist višak na ovom albumu.
Honky-tonk nasleđem prethodnika Lucinda Williams šarmantno žonglira u simplifikovanoj, a u isto vreme i promišljenoj Well Well Well, dok If Wishes Were Horses donosi Lucindu kakvu pamtimo, volimo i za kojom smo već na polovini Little Honey počeli da čeznemo – nepatvoreno melanholičnu, rezigniranu, rečitu, borbenu i na ivici suza.
To je trenutak (inače, jedan od najboljih, sagledano merilima njenih ranijih ostvarenja) kada Lucinda Williams shvata možda i bolnu i sputavajuću istinu – godinama istrajavajući na svom identitetu, ona je postala njegov rob, a kao rob je dužna da isporuči očekivano. I s tim naporom se nosi umešno i uverljivo.
Ali, utisak znatno kvari (ako ništa drugo, ono bar znalački odsvirana) Jailhouse Tears, nemušta zbrka klišea iz sveta estradnog odeljka country zvuka, u kojoj Lucinda glumi ogorčenu dragu zatvorenika (Elvisa Costella, kome ni samom izgleda nije najjasnije o čemu je u ovih pet i po minuta zapravo reč – o posveti Tammy Wynette, sprdnji, neduhovitom restlu ili hiperintelektualističkom konceptu).
It's a Real Love (David Letterman)
Šteta je tim veća ako se ima u vidu da se posle nje našla posestrima If Wishes..., diskretna i otmena, damska The Knowing u kojoj Williamsova, praćena blues gitarama, organom i blagim ehom, još jednom progovara o spoznaji slobode kao nečemu što iskonska sloboda donosi. Do kraja albuma pažnju na sebe skreće i Plan to Marry, sporovozna, prototipska americana starog kova, uspela folk protestna pesma u kojoj autorka spaja dva sveta – svoj intimni u stanju korenite promene, i onaj spoljašnji, neveseli, u čijoj realnoj dimenziji mora da obitava.
Kao dar slušaocima se u poslednjim minutama nudi drčna, sviračko-pevački ubedljiva ali i pomalo izlišna obrada AC/DC klasika It’s a Long Way to the Top (If You Wanna Rock’n’Roll). Ni buka i bes koji je boje ipak nemaju dovoljno snage da utaže osetan žal za Lucindom Williams kakvu smo nekad poznavali.
Ostaje utisak zbunjenosti i umerenog razočaranja, te možda zlobna želja za neki skori (ljubavni, životni... nebitno) Lucindin brodolom. To je ipak njen essesnce.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari