Zabavna, usvirana i vesela družina iz Detroita nastupila je pred malobrojnom ali dobro raspoloženom publikom
Mesto: Žica, Beograd
Vreme: Nedelja, 01. februar 2009.
Organizacija: Bad Music for bad People
Sama činjenica da u Srbiju dolazi detroitski bend jednom broju ljudi predstavlja dovoljan razlog da dođu i vide o čemu se radi. SSM su sa dva objavljena albuma relativno novo ime na američkoj sceni, ali dva podatka iz njihove biografije posebno privlače pažnju: prošlogodišnji album Break Your Arm for Evolution producirao je Dan Auerbach iz Black Keys, a pevač i klavijaturista benda John Szymanski je bivši član jedne od najhvaljenijih detroitskih garažnih grupa Hentchmen.
Ipak, već od prvih trenutaka svirke SSM-a je bilo jasno da je svako ko je želeo jedino nekakav klasičan detroitski garažni rok odmah mogao da ide kući, pošto je trio ponudio poletnu i lepršavu mešavinu otprilike svega što vam može pasti na pamet kada je reč o žanrovima u pop muzici (funk, psihodelija, punk, pop, elektronika, kraut-rock...). I sve to oni lako i ubedljivo drže pod kontrolom, prekidajući eksperimentisanje taman u trenutku kada ono lako može da skrene u egzibicionizam i smaranje.
Ono što prvo ulazi u uši dok slušate SSM je iskren poriv za sviranjem rokerske plesne muzike, i uz ceo set odsviran u Žici moglo je lepo da se đuska. Pesme s njihovih brižljivo isproduciranih albuma uživo zvuče mnogo sirovije, glasnije i prljavije. Glasovi Johna Szymanskog i Martyja Morrisa na momente se nisu mogli pristojno čuti, ali su zato njihove klavijature i gitara, kao i bubnjevi Davea Shettlera bili tu da pokreću kukove.
Plesni favoriti sa prvog albuma bili su Exit Strategy, Put Me In i potpuno kraftverkovska Ain’t Love, ali utisak je da su pesme s albuma Break Your Arm for Evolution još zaraznije. Stoga ne bi trebalo da začudi ako pesma Start Dancing, koju su odsvirali na bisu, uskoro uđe na neku MTV listu. Šteta je samo što za koncert nije bio obezbeđen neki prikladniji light-show (što je Morris pokušao da nadoknadi drmanjem jednog reflektora).
Dobrom raspoloženju u probranoj publici doprineo je i roadie benda, koji je s mikrofonom ulazio među publiku, pozivao je da s njim poseda na pod, peo se na pult s diskovima, majicama i kasetama (da, prodavali su i kasete!) i u toku pesama skičao poput majmuna. Količina energije je bila impresivna, naročito ako se ima na umu da je bend pre Beograda u toku tri večeri svirao u Zrenjaninu, Skoplju i Plovdivu (!).
SSM se ne plaše da prave pop pesme, ali njihovim venama očigledno teče krv garažnih rockera. Lepo je što od toga ne prave big deal, nego puštaju da ih muzika vodi kuda god požele. Jednostavno, oni nikad neće biti ništa nalik onom imaginarnom bendu Blueshammer is filma Ghost World, koji se kune u svoje autentične delta blues korene, a onda krene da svira nešto što sa bluesom nema veze.
Detroitski trio treba shvatiti veoma ozbiljno. Njihov potencijalno najveći hit, pomenuta Start Dancing, sadrži i ove stihove: „Before long you’re gone, so prolong the inevitable“. Mislite o tome. Dok đuskate.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari