Osluškivanje industrije

Mesto: Žica, Beograd
Vreme: Subota, 17. januar 2009.
Organizacija: Žica

Iako zakazan za 21 čas, koncert je počeo tek posle gotovo dva sata, oko 22.:40. Publici to, međutim, nije smetalo - bendu još manje. Već sa prvim taktovima je bilo jasno da će koncertni ugođaj koji Bane, Risto i Aleksa pružaju biti nešto drugačiji od onog koji se može čuti na debi albumu.

Otvarajuće Sa tobom imam sve i Suvo More momentalno izazivaju izazivaju asocijacije na ono što je nekada radio Banetov prethodni bend, ali takođe ističu i da izvestan otklon u odnosu na svojevremeno najpoznatiji subotički sastav i te kako postoji.

Garažni pristup i korišćenje tradicionalnih punk idioma prvo je što slušalac uočava prilikom susreta sa Naftom. „Psihodelična supstanca“ smućkana je sa prepoznatljivim punk materijama, što sve zajedno rezultira prilično dopadljivom svirkom.

Za nijansu tvrđe od studijske izvedbe, nižu se Glasovi, Svačija sloboda je drugačija, Život nije supermarket... Malobrojnu publiku Nafta naizmenično vodi kroz priče o ljubavi, potrošačkom društvu i politici, temama tako tipičnim za punk, ali ovoga puta ubedljivije obrađenim nego što to možemo da čujemo na današnjoj sceni.

Bane sasvim komotno i ležerno upravlja repertoarom, te bend posle prvog, nešto „punkerskijeg“ dela koncerta, prelazi na pesme sa sporijim tempom, koje malo više naginju psihodeličnoj strani Nafte.

Ti, Mesec i još pokoja psihodelijom obojena pesma označavaju svojevrstan brejk, stilsku promenu u pravom trenutku. Publika je mirna, no vidno raspoložena. Subotičani posle laganijeg dela prelaze na set numera sa izraženijom političkom tematikom, među kojima je Balkansko zavijanje.

„Glasajte za mene, ja sam sigurno rešenje, kada sistem bude zasr’o, ja ću biti novi Kastro!“ propoveda Bane u numeri Novi Kastro i polako podiže raspoloženje publici, uprkos skorom kraju nastupa.

U pauzi se iz prvog redu čuje: „Smanjili su mi platu, čoveče!“; „Nećemo sad o tome“ smeje se Bane i nastavlja u sličnom maniru, pesmama koje se ipak dotiču ove teme - Novac radi novca i Cena slobode. Na kraju, Krećem se ka suncu dolazi kao posve prijatan i adekvatan završetak jedne, u pravom smislu te reči, poštene svirke.

Uprkos evidentnoj ekspanziji nešto alternativnijih i modernijih rock struja u Srbiji, zaključak bi bio da Bane i ekipa pribegavaju onome što najbolje znaju da rade. Sirova punk priča očigledno još nije ispričana, a interesovanje za ovakav zvuk je, izgleda, konstanta u Srbiji.

Pristojan broj ljudi u klubu Žica i repertoar kakvog se ne bi postideo ni neki strani bend sličnog usmerenja, bili su dovoljni da otklone svaku dilemu da li je domaćoj muzici potreban uradak kao što je album Krećem se ka suncu.

Pravo pitanje je, zapravo, šta bi se desilo ukoliko bi ovakvih albuma i bendova bilo više na sceni?

Povezano:

• Nafta na SCENI!
• Nafta MySpace